Učitelj

Животна заједница 657

колико је велики значај броја, квантитета, за појам животне заједнице. Ма колико да нам овај проблем граница биоценозе отежава појам животне заједнице, он никако не умањује његову вредност. То је исто тако као и са појмом врсте. Нико није утврдио тачну границу ни једне врсте живих бића. (Напротив, што се врсте више испитују, све се више налазе поступни прелази између врста, тако да се појединачним врстама не може одредити тачна граница!). Па ипак се ми служимо појмом врста, и оперишемо са појединим врстама као да су тачно ограничене. Тако је исто и са појмом животне заједнице, без кога се више не може замислити модерна биологија. Уосталом, то је добро што најчешће, готово никад, нисмо у стању засад да одредимо границе животних заједница. То значи да су, на неки начин, и оне међу собом узрочно повезане, и да све оне чине једно јединство вишег реда, једну вишу животну заједницу која обухвата сва жива бића што насељавају целокупан простор наше планете који заузимају жива бића, целокупан „животни простор“, назван „биосфера“. Тако долазимо управо до појма основног и пуног јединства живота на земљи. И то јединство је најпотпунија биолошка конкретност.

Ш

Шта је то што држи у целини једну животну заједницу» Који то фактори везују органске врсте у једну биоценозуг

Без сумње има врло много фактора који спајају и одржавају врсте у границама једне животне заједнице. Али један од основних фактора је без сумње исхрана. У свакој биоценози појединачне врсте су карике једног „ланца исхране“. На пример: у четинарској шуми један низ врста које се једна другом хране су: биљне ваши на четинарима, пауци који се хране биљним вашима, птице певачице које узимају пауке за храну, птице грабљивице које се хране певачицама. На крају овог ланца су животиње које немају непријатеље. М обично су у ланцу животиње постављене по величини, на пример од биљних вашију — до сокола. Још пада у очи да је број индивидуа у врстама које су на почетку ланца огроман, а да све више опада ка супротном крају. То је „пирамида бројева“. У појединачним биоценозама број ланаца исхране је мањи или већи, и непрегледно велики, и сви они почињу са биљкама, у крајњој линији. Они чине, у оквиру једне биоценозе врло сложен „круг исхране“, у коме су „ланци исхране“ још на разне начине и међу собом повезани. У том кругу постоје произвођачи (зелене биљке које од неорганске материје праве органску), потрошачи (животиње) и разорачи (бактерије, које разоравају органске материје). Може се десити да у једној биоценози нема произвођача, као на пример на мрачном дну у велим морским дубинама. У таквом случају биоценоза је зависна, и зависи од неке 06-

Учитељ 42