Učitelj

Животна заједница 659

У врстама чија егзистенција није доведена ничим у питање постоји периодична осцилација броја индивидуа, изражена у сталној тежњи ка оптимуму, као што је то напоменуто. То је утврђено за многе птице и сисаре. На пример глодар леминг се у периоди од три и по године појављује у минимуму и максимуму броја индивидуа, сасвим правилно. Ако се посматрају ове промене у броју индивидуа, назване још и „периодичне флуктуације“, паралелно код зверова и код животиња којима се зверови хране, онда се лепо види како у једној периоди расте број зверова а опада број оних других животиња, да одмах затим настане обрнут процес.

Равнотежа у биоценози, и у нормалним случајевима, показује дакле извесна померања и враћања.

Само у случају да једна врста ишчезне, или да нека нова придође, могу настати велики, нагли поремећаји у биоценози, али то ретко бива. Могу на пример нагле климатске промене уништити извесне чланове биоценозе, што може учинити да се други стану јаче намножавати. Али ни у таквом случају не мора се дефинитивно разорити равнотежа животне заједнице. То се види кад настане под извесним промењеним условима нагло размножавање инсека“ та штеточина, гусеница или скакаваца, или каквих других животиња, чији број спадне најзад до нормалног броја, — и биоценоза ипак остане победник.

У извесним случајевима уношење нове врсте у једну биоценозу може изазвати потпуну катастрофу биоценозе, и пропаст многих па и готово свих врста те биоценозе. У томе је најдрастичнији пример за биоценотичку везу између врста живих бића. То може наступити кад човек пренесе неку врсту у нову биоценозу, у којој она има услова за размножавање. У научној литератури се наводи случај коза на острву Св. Јелене. На то мало острво, на коме је Наполеон у изгнанству сачекао смрт, донете су прве козе почетком 16 века. Док је то острво тада било покривено густом и високом шумом, — данас је без шуме, и у извесним деловима потсећа на пустињу, над којом се издижу брда са оголићеним стеновитим врховима. Козе, које су се тамо јако размножиле, очевидно нису појеле шуму, али су спречиле њено подмлађивање и она је пропала. ИМ с њом заједно многе шумске биљке, многе животиње, инсекти који су се хранили биљкама, и птице које су се гнездиле у шуми, и пужеви који траже хлад и влагу. Човек је населио нове биљке (око 700 врста), канарине, врапце са Јаве итд. И ту се сад створила потпуно нова биоценоза, у којој опет влада равнотежа, која се поступно васпоставила. Али стара биоценоза је иш-

чезла, — и то због коза! Биоценоза постаје, има своју историју, и престаје ако су за то дати услови; али се може и врло дуго одржавати. ђ

Човек је изванредно моћан фактор биоценоза. Он их мења и уништава, — на своје добро, понекад на своје зло. Он вештачки

42%