Učitelj

708 Домаћа књижевност

вели, да се живот састоји у раду. Мисли пишчеве о вредности рада и његовим радостима пашће у нас на плодно земљиште, јер наш југословенски народ цени и поштује рад, као што потврђује народна мудрост исказана у нашим пословицама, као на пр.: „Радиши Бог помаже; ко ради не боји се глади; ко ради душу не гади; радити је од зла се бранити“ итд. Да је наш народ одан раду, потврђује и мноштво речи о раду, као: дело, работа, радња, делање, творба, творидба, чинидба, стварање, умеће, вештина, труд, трудба, пословање, творевина. То потврђује и реч „радост“, која је тако слична речи „рад“, као што је запазио г. писац, доводећи у везу рад и радост. Занимљиве су и странице, на којима г. аутор наводи сведочанства великих људи, наших и страних, 0 великом замашају рада. Тако на пр. Пупин, један од највећих наших техничара, истиче на много места у своме аутобиографском спису Од пашњака до научењака“ прворедну животну вредност рада. Цео живот нашег великог вајара, Ивана Мештровића, прави је култ рада. За њега је стварање постала неодољива потреба. И сви генијални људи старог и новог доба имали су навику и потребу рада. Тако на пр. Дарвин и Иго имали су своје одређене часове рада. Кеплер, Галилеј, Њутн радили су од јутра до мрака. За романописца Золу зна се да је тешко стекао навику рада, али је она убрзо постала код њега најјача потреба и највећа радост. Значајне су снажне речи Золине: „Преклињем вас да верујете у рад! Живот нема другог смисла, нема другог разлога за своје сопствено постојање; сваки од нас појављује се само зато, да даде суму свога делања и да ишчезне. Омладино, о омладино, на посао; Нека сваки од вас узме један задатак, који може испунити цео један живот!“ Говорећи о етичкој функцији рада, писац је јасно истакао и велику васпитну вредност рада за образовање воље и карактера. У овом питању г. аутор је стао на супротно гледиште од француског научника Жила Пајоа, и доказао на многим примерима, да није воља примарни чинилац рада, већ да је рад првенствен, и да се радом и у раду образују и васпитавају воља и карактер. Према нашем аутору, сам рад доноси пажљу и вољу за рад, навику и потребу рада. Он вели (стр. 32): „Хтети, као Пајо, разумом и разлозима усадити у некога пажњу и васпитати му вољу, а затим применити ову и доћи до делатности, заобилазан је пут и тежак посао... Зато нам изгледа ефикасније ићи право циљу и у са мом раду, који се и иначе нужно и расејано чини, тражити вољу рада, у самом делању тражити уживање и жељу дејствовања, у еомом стварању сласт и полет стварања“. Позивајући се на француску пословицу да „апетит долази једући“, писац сматра да 0Е треба механички бацити на посао и радити, а апетит дејствовања и стварања доћи ће сам. Пажња и воља образују се и развијају радом, делањем. Шта више, и морални карактер образује се радом. Писац сматра, заједно са Поланом, Фујеом, Бергсоном и Џемсом, да се карактер може мењати. Он вели (ст. 42): „Све наше