Učitelj

Читање и писање у основној школи 33

не може бити ни речи. Уосталом тежиште не лежи баш у томе да ли ће деца учити најпре читање па потом писање или обрнуто, или, најзад, и једно и друго истовремено, по методи упоредног једновременог писања и читања. За бољи успех у погледу читања и писања — у погледу писмености најглавније и неопходно је потребно да се деца упуте и оспособе да читају садржину штива и да главну пажњу обрате на то, а не да читају слова као до сада и да им је целокупна пажња управљена на уочавање и разликовање самих слова. Греба, велимо, упутити и оспособити дете да слова схвати само као средство, којим може да претстави — изрази своје мисли. За дете слова треба да буду исто оно што су и камичци од којих гради неку замишљену грађевину. А да се све то постигне потребна је реформа и наставна пракса и педагошке теорије.

Ми учимо психологију, али се њоме не користимо довољно или је погрешно искоришћујемо. Јер како би се иначе могао да правда поступак по коме се деца најпре упознају са садржином чланка па тек онда приступају читању текста. Послужимо ли се интроспекцијом уверићемо се да је такав поступак наопак. Из искуства знамо да нам се не мили читање књиге, ако нам је евентуално пре тога неко, макар укратко, испричао садржину исте. Разуме се да у овоме погледу има и изузетака, али правило је да се оно што нам је познато, врло тешко и с веома мало пажње чита. Када децу пре читања упознамо са садржином штива ми им тиме одузимамо ону драж новине, коју би за њих иначе имало то ново штиво. Упустимо ли се још и у препричавања (најпре грубо а затим пречишћено), потом у психолошко разматрање, па у етичко суђење и извођење моралне поуке, онда смо дечје интересовање убили у корену и то за сва времена. Вара се сваки који мисли да ће се овим и оваквим начином помоћи логичко и естетичко читање. Овај начин не може помоћи чак ни механичко читање. Познавајући садржину, деца више нагађају слова но што их читају, а самим тим не удубљују се ни у смисао појединих речи и реченица. Међутим, кад би се поступало обрнуто и кад би деца дознавала садржину читајући текст то би користило и механичкој и логичкој страни читања: прво стога што би деца, хтела не хтела, морала да обрате више пажње и уоче и прочитају свако слово и да логички повежу све речи, а друго зато што ће се деца после са-

Учитељ 5