Učitelj

Хроника 299

Смрт Марка Т. Лека. — 4 новембра о. г. умро је у Београду и сутрадан сахрањен Марко Т. Леко, претведник Друштва црвеног крста Краљевине Југославије. Марко Леко рођен је у Београду 5 септембра, 1858 г. Више образовање стекао је на универзитету у Цириху, где је 1875 г. промовисан ва доктора филозофије. После завршеног школовања бавио се извесно време у иностранству ради личног усавршавања, па се 1880 г. вратио у Београд. У Београду је био гимназијски наставник, хонорарни наставник Војне академије, ванредни професор Велике школе и редовни професор Велике школе. На Великој школи биран је два пута за ректора, па је 1905 г. пензионисан. Био је члан многих установа и удружења, али је своју највећу активност, са, највећом љубављу и истрајношћу развио у Друштву црвенога крста, у коме је био прво члан па онда и претседник од 1924 т. Величина његових осећања и његових заслуга за добро нашега народа и наше државе а и за невољнике и ван наших граница ту су се најбоље виделе. На том је положају и умро.

Педагошка међународна конференција. — Међународни савез за ново васпитање, који се постепено развио из Међународног круга за нову наставу — одржао је ове године своју шесту конференцију у Ници. На конференцију је долило 1500 уписаних чланова из 52 државе, међу њима отприлике 75 из Немачке и знатан број дневних гостију претежно из Нице и околине. Првог дана конференције, ујутру, отишли су сви, пешке или колима, на, брдо где се зида велелепна школска, зграда. После подне и увече скупљали су се у Рајај5 де Ја Мед еггапбе на Мору. Преподневи били су посвећени предавањима научног карактера (где се увек бирало између четири предавања), раду девет одељења која су се бавила: образовањем позива, породицом, васпитањем у слободном времену, васпитањем одраслих, учитељским образовањем, међународном сарадњом, двојезичношћу, васпитањем у Африци, матерњим школама, психологијом и школом, које су се ствари понекад и даље делиле, тако да је онима, који ву били жељни знања, често било тешко, да дођу до правог избора и до жељеног извора, најзад научним групама које су биле заступљене у већем броју и које су свршиле најиздашнији посао. Групе су биле јако одвојене по народностима: на, једном месту се радило о новом васпитању у Француској, на другом месту о американским експериментима, на трећем о новим немачким школским огледима, на четвртом давала су се упутства за ову или ону методу. Поред тога био је и за Монтесори покрет, са. засебним заседањем, одређен широки простор у оквиру конгреса. После подне биле су нарочите конференције, на пр. о образовању учитеља, које су доводиле до живих објашњења. иако скоро никако нису доводиле до правих закључака. Уповнавале ву се на филму школе свих врста. Било је чудно, да се у Јапану виде неке ствари за које се држало да су типично немачке. Али то ипак није потпуно исто, већ показује, како се у педавошким круговима врло често налази сличан рад и једнаке побуде.

Педесетогодишњица Ђорђа Волфа. — 1 октобра о. г. навршило се 50 година, од. рођења немачког учитеља, Ђорђа Волфа, претседника Немачког учитељског удружења и претседника Међународног савеза учитељских друштава, у коме је члан и наше Југословенско учитељско удружење. Немачки учитељски лист доноси тога дана чланак „Љорђе Волф, човек од 50 година, који посвећује лепим особинама Ђорђа Волфа, и као школског радника и као претеедника Немачког учитељеког удружења, који положај он заузима од учитељске скупштине у Хамбургу 1925 године.

Јован Телебаковић, управник Школског музеја. — Познати школски радник и управник Школског музеја својине Југословенског учитељског удружења Секције