Učitelj

242 Др. Никола М. Поповић

која одваја Фројда и Адлера у питању: у чему се састоји породица и ко је главни носилац васпитачке улоге у њој»

Фројд и Адлер дају на оба ова питања диаметрално супротне одговоре. По Фројду се не може замислити ниједна заједница, па дакле ни породица, без свога вође за кога су сви чланови везани нарочитом еротичком везом, па с тим у вези сматра да је отац неопходни васпитач деце у породици. По Адлеру пак ствар стоји овако: брак мора да буде једна заједница у којој не сме да има ни претпостављенога ни потчињенога, ако хоћемо да мајка, као главни васпитач своје деце, може да обавља своју васпитачку функцију како ваља и са успехом.

Као што се види ова разлика између Фројда и Адлера може се са социолошке тачке гледишта овако изразити: Фројд сматра да је брак по својој садашњој структури правилан, те да је у интересу васпитача да он и даље остане такав; Адлер пак сматра да је с обзиром на највиши педагошки интерес васпитања деце потребно да се изведе реформа структуре брака.

Да бисмо разумели ову разлику између Фројда и Адлера и да бисмо се могли лакше определити према њој, морамо се укратко упознати са оним њиховим учењима из којих поничу та њихова разилажења.

Фројд разликује у структури наше душе три система психичких процеса и два основна, битна квалитета свих тих психичких процеса. Три система психичких процеса јесу: Оно, Ја и Над-ја; два психичка квалитета јесу: свесност и несвесност. У систем процеса које Фројд по угледу на Ничеа и Георга Гродека означује заменицом Оно (даз Ез) улазе поглавито нагонски покрети и они су по своме основном квалитету искључиво несвесни; систем Ја сачињавају они процеси који су постали модификацијом Онога под утицајем спољнега света, и по своме основном психичком квалитету они су свесни, али има и несвесних психичких процеса који улазе у конституцију нашега Ја: срж тога система сачињава опажајна свест, која је по своме пореклу или спољашња, чулна или унутрашња, која нам лиферује осећаје о процесима из унутрашњости душевнога апарата; систем Над-ја постаје из Ја под васпитним утицајем главе породице, то јест оца: и процеси овога система могу бити по своме основном психичком квалитету или свесни или несвесни.