Učitelj

332 Милица Ж. Цветковић

Да би се успешно извео овакав рад, наставник се мора непрекидно бавити овим питањем и проучавати методе и успех. При томе би му корисно послужило и вођење анкета по појединим етичким особинама ученика, као и завођења нарочитих статистичких књига са свима потребним подацима за ово проучавање о њима. У њима би, уз потребан опис и податке нашли и број ученика који су учинили преступ; врсте преступа; поступак наставника у појединим случајевима; успех; казне и остале мере, као и обратно; учињена морална дела и подаци о њима, дакле потпун преглед моралнога живота једне школе.

Зар не би била интересантна статистика једне школе у којој би се видело: колико је било међу ученицима крађе, увреде, погрдних речи, псовки, туче, свађе, лажних превара и других сличних поступака, као и обратно -

Настојањима у овом правцу био би јасније изражен резултат рада на моралном васпитању у школи. Интересовање самих ученика и њихово настојање да се води овакав моралан живот, као и међусобна утакмица између појединих разреда и одељења која би при томе настала, показали би одличне резултате. Тиме би зацело морал школе добио једну одређену и јасну форму и био би ударен темељ за каснији морални развитак у животу.

Живот у школи, заснован на утврђеним педагошким принципима, пружа сам собом много елемената за добро морално васпитање. С друге стране, сам наставник треба да тежи да унесе у школски живот што више моралних настојања, да би се потпуно постигао означени циљ. Тиме би морални живот школе добио једну карактеристику. При овоме треба избегавати тежњу за једним укалупљеним моралом, треба избегавати круту дисциплину са казнама и страхом од ње, а ићи једним путем љубави, одушевљења и добре воље. Али и у овоме не треба претеривати. Јер детету мора бити јасно да га у каснијем животу за сваки преступ очекује неумитност законске казне. Уошште треба тежити, да се целокупан школски живот уреди и доведе у склад са моралним начелима, како би се морално васпитање могло изводити са успехом.

Данас се у кругу педагога све јасније истиче захтев да школа мора бити у првом реду васпитни завод, тојест да је њен главни задатак — развијање моралнога карактера. Траже се нови путеви да се дође до овога циља. Као један такав пут признаје се тако-