Učitelj

336 Иван Кањух

затим да се заведу по школама и то не само по основним, већи по грађанским и средњим школама обавезни часови дечјих игара, које би по свој прилици задовољиле оправдане захтеве тела за игром и кретањем и најзад да се са ученицима што више излази у природу, у зеленило, на слободан ваздух. Ту би могли добро доћи у помоћ соколство и скаутизам, који су од неоцењиве вредности за јачање мишића, за крепљење моралне и националне свести, а нарочито за практично васпитање карактера. Соколство и скаутизам чине, дакле, срећну допуну школског васпитања. И баш зато би требало свесрдно радити на томе да ове установе што боље напредују и да по могућности приме све ученике у своја крила. Сваки ученик би према својим склоностима морао бити или соко или скаут. Јер ученик, који неће да испуни соколске односно скаутске законе, није ни достојан да буде ученик.

Омладина ће, дакле, само онда постати оно што треба да постане ако се у њеном васпитању и настави обрати подједнака пажња на све три основне гране душевног живота: интелекат, осећање и вољу, не занемарујући при томе, наравно, ни вежбање и неговање тела.

Али не само што у данашњој настави и васпитању не постоји хармоничан однос између интелектуалних, вољних и емоционалних манифестација душе, већ нема хармоније ни између три основне врсте интелектуалних процеса: памћења, мишљења и фантазије. У данашњој настави влада једнострано напрезање интелекта. Тежиште наставе чине памћење и мисаони процеси, док се фантазија која је у ствари исто тако продуктивна снага духа као и мишљење, знатно занемарује. „Једино на појмовима и разуму почива школа овога времена“ каже с правом немачки педагог Брегер. „Школа се“, вели он, „мало обазире на фантазију као васпитну моћ и отстрањује је од формула свога наставног рада. Саопштавање појмова сматра се још увек за циљ и задатак школе. Место да се дете узме за полазну тачку наставе и место да се све што се учи односи на дете и његове потребе, наш школски рад се окреће око градива и настојања да се то градиво што је могуће брже преда детету. Ми уливамо готове појмове и·мехавичке формуле у главу и душу будућих људи, као да су деца тачно измерени судови за тачно одмерене појмовне садржаје и још се чудимо ако те главе место да постану пуније оне су све празније“.

Јан