Učitelj

352 Станко Првановић

Али задаци типа: 563—285 не могу се одмах разумети нити лако савладати. Зато је потребно да се на њима подуже задржимо и да поступак за њихово решавање изведемо конкретно, пажљиво и обазриво. Наместе се: 5 стод. 6 6. и 3 дин. па се позове ученик, да од њих узме и да другом 985 динара. Ученик ради и говори: Имам 3 дин., а треба да Н.-у дам 5. дин. Та не могу. Зато од ових 6 бан. узмем 1 банку па је (код трговца, кафеџије, у задрузи итд.) променим у динаре. Изврши промену, размену, и говори даље: За 1 6. добијем 10 дин. и ова 3 дин. јесу свега 13 дин. Од 13 дин. узмем (дам) 5 дин., остану 8 дин. Имао сам 6 6. али су сад остале 5 — а треба да дам (узмем) 8 6. То не могу. Зато од 5 стод. узмем 1 стод. па је променим у банке (све то ради са новчаницама). 1 стод. има 10 банака и ових 5 свега су 15 6. Кад од њих дам (узмем) 8 6. остану 7 Оз Од 4 стод. кад узмем 2 стод. остану 2 стод.

После тога, сваки ученик ради то исто са својим новцем, а истовремено наставник рачуна на табли. На крају написани задатак изгледа овако:

Тако се наставља рад док сваки ђак израчуна бар по један пример. Онда се пређе на задатке типа: 506—947. Опет помоћу новца, очигледно и конкретно долази се до закључка да се такви задаци морају изводити овако: Од 6 дин. да узмем 7 дин. не могу. Пошто немам банке ја ћу од 5 стодинарки узети 1 стоде и променићу је у банке. 1 стод. има 10 6. Од њих узем 16. и променим је у динаре. 10 дин и ових 6 јесу свега 16 дин. Узмем 7 дин. остану 9 дин. Биле су 10 6. али кад смо узели 1 да променимо у динаре остале су 9 6. Од њих узмем и дам 4 6. остану 5 6. И од 4 стод. кад узмем 2 стод. остану 2 стод. Писмено се

ради овако:

9 4 10 16 5 — 24 7 27 О