Učitelj

Писмено рачунање у основној школи 351

сто њих узмемо 1 банку да је метнемо код банака. 16. и 7 6. јесу 86. и 96. јесу 17 6. и 46. јесу свега 216. У 216. има 16. и 2 стод. зато уместо 206. узмемо 2 стод. (разменимо их са 2 стод.) да их метнемо код стодинарки. 2 стод. и 1 стод. јесу 3 и 2 стод. јесу свега 5 стод. Шта смо израчунали» — А колико смо израчунали да је он добио, кад смо усмено рачунали» (Опет 516 дин.). Ето видите, да се рачунање може почети од динара, од јединица, па да се опет тачно израчуна. Тако се ради кад хоћемо писмено нешто израчунавати. Наместите опет новац што је Савин отац добио за једно и друго свињче и воће!

Сад деца наместе као и мало пре, а наставник напише задатак на табли, па каже: Ево децо, овде је написано онако како сте ви наместили. Сад ви скупите, саберите опет тај новац као и мало пре, а ја ћу да пишем овде на табли. Деца раде и говоре као што рекосмо горе, а за то време наставник показује цифре и говори то исто. По потреби наставник може још једном поновити. Затим тај исти задатак изводе (писмено) и 2—3 ученика, гамо сад без предочавања, без новчаница.

После неколико таквих задатака изводи се сабирање без предочавања, али се при раду и даље спомињу „динари“, „банке“, „стодинарке“ итд. Кад се примети да су деца тај рад добро схватила и разумела прелази се на рад са јединицама, десетицама, стотинама итд. тј. уместо „динара“, „банке“, „стодинарке“ итд. говори се: јединице, десетице, стотине итд. При томе не треба се журити и како било прећи што пре на оубичајено писмено сабирање. Ми смо мишљења да се тај и такав рад (са замишљањем и претстављањем стварних количина које поједине цифре претстављају) задржи кроз цео 1 разред и прво полугође ТУ разреда. Не треба се бојати дангубе и губитка у времену, јер прелаз од наименовања и замишљања стварних количина на механички и шаблонски рад са голим цифрама и бројевима, не задаје никакве муке и тешкоће, већ се само за један дан изврши.

Одузимање. Задаци одузимања као што је на пример 586349, после очигледно и конкретно схваћеног сабирања, не претстављају никакву тешкоћу. Али, и поред свега тога, потребно је да се, бар у почетку, количине очигледно претстављају, како би деца, као код сабирања, замишљала стварну вредност појединих цифара, а не да оперишу увек са „јединицама“.