Učitelj

328 Милица Ж. Цветковић

база здравога моралнога васпитања. Код детета постоји један елеменат природне послушности који поготову претходи заповести, наредби и пропису. То је једна врста инстиктивнога страха пред ауторитетом родитеља. Тај детињи страх се мора врло опрезно искористити, ако се не жели да се дете изложи опасности, да се у њему развије понизан и покоран карактер.

Савети и заповести не би се тако лако примале, како то стварно бива, да се у природи детињој не налази један несвестан, успавани нагон који треба само учинити свесним, само га пробудити. Овај нагон је природна наклоност, симпатија детиња, која се развија и снажи моралним навикама и старањем наших старијих. Цивилизовано дете је за разлику од необузданога дивљака посве готово да прими на себе законски јарам. Васпитање налази у њему једну врсту предодређене законитости, природне лојалности (Гијо). А и психолог иу је такође мишљења, да дете показује рано склоност да се потчињава ауторитету других и да је овај морални инстинкт вероватно само резултат наслеђенога социјалног искуства и моралне културе више генерација.

Уистину, морално васпитање је већ ухватило корена у доба кад дете не може још да схвати смисао заповести или забране. Ниједан од она два напред истакнута момента не сме изостати, ако се хоће да потпомаже морални развитак, јер би он без тога био само мучан притисак, принуда.

Сем ових личних обзира, на основу којих мало дете постиже први ступањ моралности, прву вишу вољу и прво знање о добру и злу, сусреће оно у ово рано доба већ неисписани закон у моралном поретку дома, који захтева од детета потчињавање. томе поретку, регулишући његово владање. И казни ли се повреда овога поретка, закона, реакцијом родитеља на детињи поступак, то се очевидно показује детету, да ту родитељски ауторитет не делује, већ виша објективна сила закона која стоји иза воље родитеља и по чијем налогу она овде делује.

Оно „треће“, како то Фребел формулише општу вољу, коме се и деца и родитељи подједнако потчињавају, мора се у домаћем животу претставити као чисто и непомућено личном самовољом. Оно, као такво, мора доћи до израза у реакцијама родитеља, ако треба дете да то схвати у свој објективности. Овде морају отац и мати да реагирају на исти начин, сваки од њих има да претстави у себи закон, сваки да га безусловно заступа. ИМ тек у том једно-

ама љева вас а а

а ако са а а сао