Učitelj

Домаћа књижевност 547

буде везано с општим развићем личности“. Американски педагози, истакнувши идеју радне школе, потпуно су свесни да је сувишни утилитаризам најзад штетан и с тачке гледишта економског образовања. Хесен се ту позива на Џона Дума који узвикује гласно: „Не исплати се ако своје мисли везујемо врло кратком узицом за стуб користи!.... Интерес за знање ради знања, за мишљење ради слободне игре мисли, нужан је за еманципацију од практичног живота, да би живот постао богат и напредан...“ Радна школа по Хесену не сме да се ограничи једино на практичну корист, већ треба да ослобођава ученички интерес од везаности његове практичности и самим тим да га доведе до чисте науке и чисте уметности. Ово је сасвим оправдано. Хесен је за радну школу у ширем смислу речи: он је оправдано противан сужавању појма рада на стварање утилитарности, привредности.

Хесен не избегава да расправи све веће педагошке појаве и проблеме у својој педагогици. Он темељно расправља прагматично схватање радне школе Џона Дуиа и пропраћа најлепшим мишљењем. Ово гледиште је много финије од утилитаристичког гледишта радне школе, Дуи брани своје схватање у данашње доба највећом дубином. Полазећи од филозофије прагматизма, Дуи налази да је циљ у васпитању непрестано у кретању и растењу: он одриче ма какве завршенене и готове утврђене циљеве. По Дуиу радна школа не треба да буде припрема за живот, већ сама да буде живот. Истиче неоцењене заслуге Дуџа у Америци и Кершенштајнера у Немачкој, што су они умели да схвате да у индустријализму, који иначе носи окове личности радникове, треба тражити у њему самом средство да се веже практичан рад с општим образовањем. Индустријализам обезличава човека, али рађа и демократију.

У одељку „Ауторитет и слобода у школи“ износи Хесен да је против казни, нарочито телесних. Школска власт мора бити тако организована, да васпитава за слободу. Он налази да је задатак школске дисциплине у васпитању правне свести, а не стварање послушности. Казна на ступњу аномије (претшколско доба), казнг по нужди, узима облик „природне“ казне; док на ступњу школе казна мора имати „облик правног акта“. Школа мора поступати као и државни суд кад изриче казну после објективног разматрања свих околности. За успешно дејство казне мора постојати поверење између ученика и наставника. Хесен се не противи другарском суду који решава неспоразуме између ученика, али га резервише за завршетак школовања а никако за почетак.

| У вези са школском самоуправом Хесен расправља о негацији ауторитета у школи код савременог немачког педагога Густава Винекена који је Засновао нови идеал школског образовања: младости се пориче самостална вредност и она се приноси на жртву зрелом добу, које мисли да има право насилно намешаши младосши своје погледе на живот и уређење живота. По Винекену

35%