Učitelj

554 Књижевни преглед

Удубимо ли се у смисао овог, у први мах за разумевање тешког излагања, ми ћемо морати доћи до закључка да писац ипак успешно сређује врло компликоване односе, под којима се васпитање као дата чињеница у заједничком животу врши, па да на крају успешно долази до правилног резултата, до нераздвојног јединства свих тих односа. Писац несумњиво стоји на гледишту савремене педагошке науке. За обраду педагошких проблема он искоришћује резултате филозофског испитивања, али му извесно не би пало на памет да прави научни карактер педагогике доводи у питање тиме што би је називао примењеном науком. А баш ових дана се код нас појавила једна књига, по чијем натпису излази да је педагогика „примењена филозофија“. Кад би се хтело утврдити право значење таквог назива, видело би се да је он једна фраза која уз педагогику пристаје исто толико колико и уз многе друге науке, али на начин како је употребљен он код мање обавештених може одржавати и даље старо гледиште: да педагогика није права наука него — техника. Ну о томе можда другом приликом више,

Према својим основним мислима о васпитању, културним добрима и њиховим вредностима које је изложио у првом одељку расправља писац у наредним одељцима о односу васпитања према појединим културним добрима: према држави (други одељак), науци, уметности и религији (трећи одељак). Оштроумност коју смо већ истакли прати расправљање ових компликованих односа до краја, а израђено филозофско схватање пишчево чини да у целокупном излагању долази до израза једна сугестивна поузданост у владању предметом. Такво излагање претставља једно несумњиво задовољство за сваког, а нарочито за стручњака, па баш и ако се у свему не буде сложио с писцем.

Своју расправу писац завршава обележавањем врховног васпитног циља. У данашње време срозавања и одрицања свих вредности, на чије се место истичу груби себични интереси и смерови појединаца, разумљиво је што писац оживљава и усваја Гете-ов васпитни идеал. „У мисли о страхопоштовању лежи најдубљи садржај и највиши циљ свега васпитања“... вели писац, а одмах потом завршава речима: „Више него сви педагошки уџбеници и најопсежнији васпитно-научни компендиуми којима би та мисао недостајала казује нам зато једна реченица коју је Гете управо за васпитање изговорио: Ез 151 Фе Ебпитећ, уогаш! аПез апкотти“,%)

Онима који желе да се упознају с појмовима културних добара и њихове важности за васпитање биће ова књижица од несумњиве користи.

Рг. Етегуе

+) „Страхопоштовање је оно о чему се увек (све) ради“.