Učitelj

558 Књижевни преглед

тесори психолошки оправдани и да је добра страна њене школе слободно испољавање дечје ивдивидуалности а да се у исто време задовољи дечји нагон за колективним радом; али све то само за забавишта а не и за основне школе где њени погледи могу бити примењени само у начелу. Чланак је израђен на основу опсежне литературе по том питању, коју писац добро познаје.

Чланак Мих. Јовановића „О жениш“, расправља о женском питању. У земљама индустријског типа и срединама, где се жена јавља значајним економским и социјалним чиниоцем, женско питање је социјални проблем. Тај се проблем још не решава свуда, али се намеће на решење. О женском питању расправљају психолози. Али г. Јовановић, допуштајући психолозима да улазе у домен женске психе и да са тог гледишта говоре о жени, не даје им право да говоре и о женском питању као социјалном проблему. Јер гледиште психолога на женско питање, као и свих оних који издвајају женско питање од осталих социјалних питања, полази од жене само као полног бића, а то није довољно. Женско питање се мора разматрати са социолошког гледишта. Некада је домом управљала жена и имање је било заједничко. Али ако се муж олењи жена га је могла најурити оп куће. Жене су тада претстављале велику силу и у породици и у друштву. Има племена где је женина својина одвојена од мужевљеве и кад се раздвоје, жена је увек имала право на свој део. Доклегод материнство није сметало у раду жена је била равноправна са човеком. Преласком пак у ловачко доба, жена је са децом сметала раду и није могла ићи са мужем у лов; могла је иза ловачке линије вући терет и тако је постала теглећа животиња. После ловачког доба жена је остала привезана за земљу и за кућу. Тако временом човек потискује жену и у развићу приватне својине и трговине човек баца жену у подређен положај, а закон је искључије из сваког правног акта. Међутим, фабрички систем са парном снагом мења све то и одваја жену од куће и баца је у радионицу. Уз такав начин живота она захтева и равноправност са мужем.

У чланку „Боља су и ситна дела, но големи празни планови,“ од Душана А. Марковића, истиче се да својој заједници дамо по својим моћима оно што можемо и што јој дугујемо. У чланку Ја: кова Ивановића, професора, о животној заједници у природним наукама, лепо је изложено шта је то животна заједница и какав. је њен значај у изучавању природних наука. Чланак Примењена педагогика, од Н. Ресуловића, говори о практичној примени психологије у васпитању. Још се у овом броју налазе два практична предавања: о десиметру, од Душана А. Марковића и о цртању. авана, од Св. Дебељака, затим „Утисци на Дојранском Језеру,“ од. Милана Михаиловића, Педагошки преглед, Књижевни преглед и Прикази и белешке.

Нашим друговима из Скопља и околине желимо успеха у овоме њиховоме раду, а знамо врло добро с каквим тешкоћама, има да се боре при том. Вуј. Петковић