Učitelj

664 Данило Вукајловић

без којих би његов рад био немогућ — учини проблемом. Може: се рећи да он то чини с правом доклегод је само специјалан. научник. Међутим, ми се можемо питати: Шта то значи кад кажемо да је једна ствар дата у простору и времену; шта су простор и време у суштини; јесу ли простор и време реалне особине: ствари или су продукт нашег духа, одн. форме наше свести која: нам диктује да ствари опажамо као нешто што је дато у простору и времену.

Природне науке, уопште узев, изучавају појаве природе. Оне сматрају да су предмети њиховог изучавања такође дати. у простору и времену, и да сачињавају т. зв. спољни свет. Ниједан се природњак не пита: постоји ли спољни свет, и ако постоји да ли се може сазнати онакав какав је он по себи.

За теоретичара сазнања, међутим, то је једно од централних питања његове науке. „Јер овај (спољни свет наиме) није: непосредно дат и зато се не може констатовати само на основу перманентности непосредно датог“1%) И маколико ми тврдили »да мора бити практична истина да постоји спољни свет и да би био скандал људског разума не моћи је доказати, ипак она се мора доказати“.14)

Исто тако, већина природњака сматра да је носилац свих промена у природи материја. Али, шта је та материја по себи, то је питање ван интереса природних наука. Даље, претпоставља се и сматра као разумљиво по себи, да су предмети тих наука нешто реално. Али се нико од стране специјалних научника не пита: шта то значи кад ми једном предмету придајемо особину стваран, откуда нам тај појам итд. — „Теорија иманенције отсликавања са својим тврђењем: сазнање се састоји у репродуковању опажене стварности помоћу претстава може изгледати и довољна када треба објаснити како ја сазнајем на пример да овај лист хартије има белу боју, али она потпуно пада пред питањем: на чему се заснива истина сазнања да је овај лист хартије стваран.15)

Такозване духовне науке (социологија, историја, етика и др.) радо оперишу изразима: свест, самосвест, личност итд. Али оне се не питају: шта треба разумети под свешћу; хоћемо ли је схватити енергетички, материјалистички, спиритуалистички. Кад је реч о личности шта под тим ваља разумети» У вези с тим намеће се питање: да ли је човек слободан у својим радњама и поступцима, или нер

5) Б. Петронијевић: Основи теорије савнања (Проблем просторне трансценденције), стр. 46. (Београд, 1923). му Н,. н. м. стр. 47.

15) Хајнрих Рикерт: Предмет савнања, Трећа гл., 5 1, стр. 132. За своје слушаоце превео др. Н. М. Поповић (Литографисано издање Студ. фил. удружења: „Руђер Бошковић“, Београд).