Učitelj

100 Јован Милошевић

кама налазе; да ли се допуњавају, уравнотежују, или обратно —- све је ово одређено емоционалним стањем личности.

3 Лирска обојеност. Слике саме по себи, по свом садржају или распореду не изражавају увек емоционално стање. Врло често се допуњују субјективним садржајем који емоцију колорише. Начини лирске обојености су различити. Некада дату слику само прати додатак, као „страшна, тако страшна грмљавина“, некад ту обојеност изражава понављање и употреба деминутива као: „Она је с њом играла, метнула је у топлу постељицу и дала јој млекца“.

4 Лирско изражавање. Ради појачавања или допуне емоције, слике су праћене непосредним изразима којим би биле праћене и саме емоције да их дете преживљава онда кад прича. Лирско изражавање није својствено само песницима већ и деци. Једна девојчица причајући како је било на зими деци без одела, допуњава ту слику проживљавањем њиховог емоционалног стања речима: „И, ах, како им је било хладно!“

5 Субјективизам и објективизам. Ово су два различита правца стварања, условљени самом природом емоционалне личности. Објективни правац стварања имамо онда, када су слике потпуно одвојене од „ја“, од субјекта; када се у причању „ја“ губи, а место њега се појављује објекат, стварност као битна. Субјективно стварање имамо онда, када су сопствене емоције центар стварања; све су слике везане за „ја“, које не само да улази у слике фантазије већ фунгира као центар причања. Објективно стварање је својствено хармонично-уравнотеженим, док субјективно припада неуравнотежено-немирним природама са јако наглашеним осећањем сопствене личности или свога „ја“.

6 Општи мотив. У сваком производу фантазије налазимо централну слику или комплекс слика који дају тон и карактер целини, уједињујући поједине одвојене слике у једно органско јединство. Емоционална сфера је скуп појединачних различитих емоција. Доминантни мотив их уједињује у органско јединство. МИ уметничка дела исто тако имају свој општи мотив, централну идеју, јунака; и тај општи мотив, та централна идеја везује све одвојене слике у једну целину.

Отсуство општег мотива или његово цепање у уметничком делу доказ је недовољне зрелости уметничког преживљавања или дисоцијације личности.

И производи дечје фантазије имају увек тај општи мотив, своју основну идеју. Само код психички болесне деце налазимо фантазију са одвојеним сликама без општег мотива, који би их уједињавао.

7 Крајњи мотив. У свом емоционалном животу често наилазимо на сударе различитих и противуречних емоционал-