Učitelj

Савремена почетна настава 171

Нов покрет, који је себи ставио у задатак увођење укупне наставе потекао је из Лајпцига у почетку 1905 г. У ово доба у методичком отсеку Лајпцишког учитељског савеза већ су били разрађени принципи ове наставе. 1909 г. овај савез упућује школским властима молбу да му се одобри отварање извесног броја огледних разреда, како би се могло пскушати с новим начином рада. У образложењу се истиче да „једнострано духовно формално образовање прерано почиње“ и да изискује сувише велики број часова, тако да ремети телесно и духовно развиће дечје. Да би се деци осигурало „мирно и здраво развиће“ ваља уклонити читање и писање из прве године наставе, рачунање задржати само као „форму опажања“, број часова свести на 12, а укупну наставу изводити или под ведрим небом или у соби, али тако да се упосле све дечје духовне и телесне снаге. Деца ће се тако најбоље припремити за доцнији школски рад. У образложењу се наглашава да су ови захтеви за слободном елементарном наставом изводљиви чак и ако се задржи садашњи укупан циљ првих трију школских година: 1) ако разред води три године исти учитељ, 2) ако је за њега обавезан само наставни циљ трећег разреда, али с тим да му се 3) у оквиру овог циља зајемчи право слободног избора градива и обраде (методе), другим речима с тим да се ослободи наставног плана и распореда часова. Ускрса 1911 отворено је 24 огледних разреда, али с ограничењем на две прве школске тодине. Како је укупна настава у овим огледним одељењима одвела пуном успеху, уведена је одмах у све лајпцишке школе. За Лајпцигом су убрзо пошли прво остали саксонски а за овима и остали немачки градови, у првом реду Магдебург, Хамбург и др.

Прве године после великог рата донеле су пуно признање укупној настави. Пруски министар за науку, уметност и народну просвету, како се зове министар просвете у овој земљи, објавио је марта 1921 г. „Руководство за израду наставних планова за основну школу“ (бећШлел 717 Ашаје о уоп Тећтрјапећ #87 фе Отипазећше). У њему он није за „строго дељење наставних предмета према одређеним часовима“, већ „допушта укупну наставу, у којој се неусиљено ређају разни наставни предмети“. За неподељене школе министар захтева бар 4 часа у недељи за ову наставу у отсуству осталих ђака старијих разреда. У министровом акту не говори се ништа о каквом ограничењу у времену.

ђ) Настава о околини 5

Подлога и средиште почетне наставе је тзв. настава о околини. Име (Џтавеђипозшиеглеће) је од Екхарта и Лилвица, и треба да укаже непосредније на предмете и појаве са којима