Učitelj
Шнерсонова испитивања 197
Прва би примедба била неоправдана из ових разлога. Емоционалност и фантазија стоје у односу узрочности. Емоционално јаке природе обдарене су богатом и живом фантазијом. И обратно, бујна фантазија знак је интензивности емоционалног живота. Фантазија је просто оруђе емоционалног преживљавања, она је огледало његово. Узраст човеков може само да појача и смањи ове две снаге, не смањујући притом њихов узајамни однос. Њихова је веза чињеница коју потврђује уметност уопште, а поезија детињства посебице. Деца имају јачу фантазију од обичних, зрелих људи, стараца нарочито. Али зато песници и уметници далеко надмашују обичне људе и фантазијом и емоционалношћу. Не постоји дакле никакав узрочни однос између узраста с једне, и фантазије и емоционалности с друге стране. Исто тако је и индивидуалност независна од узраста Емоционална сфера и детета и одраслог јесу њихов спецификум, по чему се једна емоционална личност оштро разликује од друге личности. Кад овог спецификума не би било, онда би нови моменти доносили и нов спецификум. Наше емоционално Ја из прошлости не би било исто са овим из садашњости. Личност једног одређеног узраста била би толико различита од исте личности доцнијих узраста, да би јединства личности нестало. Међутим, једна емоционална личност у различитим моментима живота у основи, са малим изменама, емоционално приближно једнако реагује на исте појаве. Те су реакције условљене емоционалном основом, која у току живота постаје сложенија (емоционална сфера добија и у дубини и ширини), задржавајући међутим свој спецификум. То је емоционална индивидуалност по којој се једна личност оштро разликује од друге. Прост народ је ову чињеницу запазио и изразио је пословично са „Вук длаку мења а ћуд никако!“ -
Да богатство слика фантазија не стоји у правој сразмери са узрастом, већ је оно одређено индивидуалношћу, о којој је било досад говора, наводимо фантазију детета од 5 год., за 2 год., дакле, млађег од Иде, чије се причање, као што смо видели малочас, одликује сувопарношћу и монотонијом. НУМА, 5 год.
Шетала су три мачета и пошли су код прозора и видели су славуја и почели су га ловити и трчали су, трчали. Онда су хтели да га ухвате, али он је стао код цвећа на земљу и почео је да пева код цвећа. Скочио је на цвет и зацвркутао је, а мачићи су се засмејали, запитали — побегли су у кујну и скочили су на сто где је био прозор и видели су мали сто и потрчали су на тај сто и видели су да славуј на цвећу цвркуће. Прозор је био затворен, а они су хтели да изиђу. Када су разбили прозор, њихова мама, велика мачка је почела да виче на мачиће да се прозор не сме да разбија, јер ће столар много да наплати. Мачићи су послушали своју маму, а зато им је мама купила воћа, бонбона, јабука и сваке лепе ствари.