Učitelj

166 Др. Драгољуб Ђ. Петровић

фицију коју уживају. И збиља, у току времена, показало се да ови младићи врше поверене послове с вољом, разумевањем и успехом. Скоро све наше средње школе имају литерарне дружине, у којима ученици самостално раде као претседници, секретари, благајници или чланови, приређујући састанке, на којима се читају и оцењују њихови писмени састави, и никоме неће пасти на памет да потцењују значај тих удружења за умно и социјално васпитање омладине. То исто важи за остала ђачка друштва, која се оснивају с различним циљевима као што су: физичко развиће, позоришно претстављање, лично усавршавање, приређивање екскурзија, трезвењачка пропаганда, издавање ђачких новина, играње шаха, неговање музике итд. Живот једне школе, нарочито школског интерната, може се организовати тако да се највећи број дужности додели самим ученицима. Рад на школском пољопривредном добру, служба у трпезарији, брига о амбуланти, старање о читаоници, чување учила и наставних сретстава, надзор над чистоћом, руковање ручном апотеком итд. — то су разни облици ученичке активности, којима се изврсно потпомаже правилан ученички развитак. Ови послови, строго узевши, не улазе у оквир званичног школског програма, јер се изводе изван часова, прописаних наставним планом, али тиме се нимало не умањава њихова велика педагошка вредност. Појединачно или удружено ангажовање ученика у циљу свршавања неког задатка, као наставни и педагошки метод, заслужује пажњу свих наставника, па га треба свим средствима потпомагаги, јер је у највећој мери васпитно.

6 Историја

Американац Вилзон Гил, бивши трговац, уочио је да америчким грађанима недостаје осећање политичке одговорности, и да је дисциплина по великоварошким америчким школама доста лабава. Зато је сматрао да ће неповољно стање поправити, ако живот ученика у школи организује по угледу на устав америчке државе. Разреди су школске заједнице а школске заједнице чине школску државу. Ученици сами на својим скуповима доносе законе ради регулисавања својих односа, и сами бирају функционере који ће се старати о извршењу донесених закона. Они који се огреше о законске одредбе изводе се пред школски суд, и овај им изриче казну. То је познати амерички хе -еоуетптећ!. |

За ово америчко устројство школске дисциплине залажу се, међу осталим школским радницима, и угледни педагози Георг Кершенштајнер, Фридрих Вилхелм Ферстер и Адолф Феријер.

По Кершенштајнеру сви грађани морају се васпитањем заинтересовати и оспособити да државу у којој живе уреде