Učitelj

328 Живојин Ђорђевић

Земљопис у народној школи

— Методска, упутства. —

1

Земљописна наука обухвата разнолике области проучавања (асоцијативни карактер) због чега је час схватају као природну час као духовну науку. Постављени на једно од ова два, или компромисно, становиште методичари се споре о задатку земљописне наставе у народној школи. Ако је земљопис природна описна наука (Паулзенова класификација наука), онда он спада у групу реалистичких предмета (као познавање природе), те му је задатак претежно материјалан. Ако је духовна наука (културна), онда иде у групу хуманистичких (националних) наука (као историја), те му је задатак више васпитно националан. За педагога и наставника није, дакле, свеједно на које ће се од ова два гледишта поставити. Претставници земљописне науке радије се постављају на прво становиште; за њих је, по правилу, главна ствар да се зна материјал. Методичари, нарочито новијег времена, под живим утиском идеалистичког духа времена које наступа, све се више постављају на друго становиште. За њих је средиште сваке земљописне наставе човек (а не земља), који иако у свему што чини зависи од тла на коме је, ипак манифестује своје господарење преображавањем тога тла. Земљопис, у овом схватању, приказује културу народа и земље. Задатак земљописне наставе онда није у материјалу, није у ономе што знамо, већ у ономе шта ћемо постати. Циљ је да се пробуди и однегује љубав према домовини, изазове одушевљење за вредност и величину народа и отаџбине. Ово схватање одређује и избор наставне грађе: бира се оно што је најпогодније да се на њему оствари наставни циљ. У народној школи, при избору грађе, одлучује не научи, већ васпитни момент.

__Наш нови наставни програм (као и они ранији) реалистички схвата земљописну наставу. Разуме се да он не губи из вида ни идеалне, васпитно-националне смерове, али их само ставља у други ред, даје им узгредни, пратећи карактер.

П

Изучавање земљописа у народној школи подељено јеу два течаја: један припремни и један прави. Припремни течај обухвата давање претходних земљописних знања у Ги ПЏ разреду основне школе. Та се знања дају у т. зв. „стварној настави“ која је у прошлом наставном плану и програму (а по коме се још ради) била предвиђена као засебан наставни предмет, а у новом је утопљена у наставу народног језика. За земљописну наставу повољнији је први случај од овога другог