Učitelj

422 Надежда Петровић

понашања једног човека увек превиди нешто у том понашању, јер свако зна више о догађајима који сачињавају његов живот него онај ко их само посматра: видети како је неког пчела ујела и бити уједен од пчеле није једно исто, отуда није једини могући начин описа свести дескрипција у изразима: стимул, нервна акција и одговор, него постоји још један језик за опис света као властитог искуства — језик свести. Важност његову, додају писци, потврдила је и његова популарност. Они не полемишу против интроспективизма, нити одричу сваку вредност методи интроспекције. Они је признају онде где треба тражити обавештења о својој властитој свести; али, с друге стране, признајући да ова метода никад не даје потпуно тачне информације, они су се служили само бихевиористич«ом методом и излагали само оно што би гарантовало егзактност психолошке науке. Тако су главна поглавља и главна садржина ове књиге: инстинкт, учење, навике, перцепција; а изрази које увек сретамо јесу стимул — одговор (перцепција се нпр. тумачи као реакција која антиципира стимуле које би један објекат могао пружити; суђење као перцепције ситуације које садрже једну нову комбинацију стимула, а имају релативно дуго реакционо време итд.). Језгро књиге сачињава однос навика и инстинката. Уосталом, ту су углавном третирани проблеми које су истакли бихевиористички психолози нпр. Уотсон. Само оно што је интересантно за ову књигу је Додатак у коме се говори о свести иу најкраћој форми излажу сва главна питања традиционалне психологије: сензација као елеменат свести, емоција, слике имагинације, аспријација идеја (као корелат условном одговору бих. психологије), фантазија, пажња у субјективном смислу, перцепција и несвесно.

Ш Критика бихевиоризма.

Ова психологија у својим разним формулацијама убрзо је стекла велики број присталица и владала је последњих деценија у Америци. У Енглеској, где ју је заступао Мак Дугал, одзив је био много слабији. Међу разлозима који су учинили да се бихевиоризам тако прихвати Робек») на првом месту истиче време и место где се јавио: практична ера и амерички активни темперамент. Није чудо што су баш Американци прихватили ову психологију која је тесно везана за прагматизам, чисто америчку доктрину (однос прагматизма и бихевиоризма је један посебан проблем вредан брижљивих студија). Револуционарни амерички дух уз пропаганду је затим лако наметао једну њему блиску новину. Али се не сме мислити да је бихевиоризам био тако једнодушно примљен; стекао је он и многе противнике, који у њему гледају спутавање развитка психо-

5 А. А. Бођаск, Већаућогтјат апа Раусћојогу, Сатртее.