Učitelj

406 Свет. О. Аврамовић

7:

У овом школском проблему — без проблема (по нашем схатању), у сенци те т.3. „школске кризе“ основна, народна школа има сасвим изузетно место у реду осталих виших школа, како смо то напред нагласили. Да то укратко објаснимо. За тренутак и дијалектички ми ћемо примити тезу забринутих социолога т.ј. да се интелектуалном пролетеријату може стати за врат само на тај начин, ако отежамо школовање на све могуће и немогуће начине. Примамо и тезу да државна служба не може да прими све школоване уз уступак, наравно да то не могу ни занати, трговина, индустрија па ни земљорадња. И према овоме „кочење“, „бремзирање“ опште навале у школе сасвим је — разумљиво и просто: редуцирање гимназија и универзитета или отежавање услова долази као уништавање многобројних „улазница“ за — држвну службу. Али — пошто постоји све већи прираштај деце и за основну школу који руши нормалан однос између броја школа ђака п наставника — може ли се иста мера према основној школи употребити» Наравно да не може. Потреба за основним школама није још задовољена. Ми немамо још ни 509/,' писмених !

„Ако смо сити виших школа гладни смо још народних школа“ — рекао сам у једној прилици раније. И глад је та све већа јер се појачава сложенијим социјалним и културним животом. Међутим наше „добронамерне“ социологе и педагоге ова елементарна духовна исхрана народних маса као да није много — забринула... МИ данас се у нас одиграва један чудан парадокс: у земљи са 50", аналфабета, имате и учитељски пролетаријат !!... И док с једне стране имате више од 1000 неупослених учитељских кандидата — с друге стране имате знатан број празних оделења и оне педагошке монструме од оделења са 80, 90, 100 и више ђака на једног учитеља !...

Разумем појаву неупослених интелектуалаца са универ“ зитета: техничара, правника, филозофа и медицинара. Места у државној администрацији и привреди могу бити попуњена и за дуже време. Не разумем појаву неупослених учитеља кандидата јер за њих има месша, има потреба још за дужи ни година. Има само једно објашњење: због опште привредне кризе умањују се буџетски кредити за постављање нових учитеља и слаби моћ општина да стварају нове школске просторије с обзиром на све већи прираштај ђака. Најзад — слабо утешени — да признамо и ту невољу. Али — трагедија ствари није још исцрпљена. Ово објашњење може задовољити све само не нас учитеље Јер тај проблем великих разреда постаје у крајњим конзеквенцијама наша —