Učitelj

Бихевиоризам и сродни правци 10»

цеси мишљења су само асоцијације претстава — »Опд-Мегпдипгеп«. — Ово механистичко становиште у психологији, изградња целокупног духовног живота из психичких елемената као физичког света из атома, показало се неоправданим;. реакција се морала јавити, и овога пута она се јавила у више: разних форама. Сви важнији данашњи правци, као психологија мишљења Вирцбуршке школе (Репкзрзусћојогле), психоанализа Фројдова, (амерички) бихевиоризам и духовно-научна. психологија Дилтаја и Шпрангера, јесу борци против недостатака механистичке психологије. Август Месер сравњује ову реакцију у психологији са виталистичком реакцијом у биологији и карактерише све ове савремене струје „витализмом у психологији“.

Први напад на просту шему асоцијационистичке психологије (чији резултати у области памћења и рад у области. чула сензуалистичке психологије од истог су значаја за психологију од кога је анатомија за медицину) учинио је Освалд. Килпе и његов круг у Вирцбургу са експериментима о мишљењу и вољи, који су доказали да мишљење има своје законе различите од закона асоцијација, да поред претстава, као материјала мишљења, постоје извесне одређене просте и комплексне операције мишљења, које му дају јединство и правац — задаци, циљеви, питања. — И док је Вирцбуршка школа постављала вредност ових формалних, телеолошких. принципа, имала је саучесника у нападању на асоцијационизам, али са сасвим друге базе, психоанализу Фројдову, управљену на материјалне принципе, на анималне нагоне, међу којима Фројд тражи неки фактор који ће дати смисао психичком животу и спасти га од свођења на механизам. (Фројд га је нашао у сексуалном нагону — Шо — који је покретачка. снага целокупног духовног живота).

Али ни психологија Вирцбуршке школе ни психоанализа нису уклониле једну од највећих тешкоћа, која је лежала и у основи саме асоцијационистичке психологије, солипсизам. И једна и друга баве се свесним животом који је нужно индивидуалан и приступачан само самопосматрању. У питање се ставља сам тај предмет психологије и њена метода; тежња да се психологија изједначи са егзактним наукама изразила. се у одбацивању ове полазне тачке психологије: наместо субјективне науке иставила се објективна психологија, која ће за свој предмет испитивања узети само оно од свесног живота што је приступачно свима — понашање (ђећамјог, МегћаНеп, сотропетелп) људи и животиња. И тако је ова нова психологија ставила себи у задатак да изнађе законита поклапања могућих реакција код једног живог бића са типичвим ситуацијама. У крајњем реду, циљ психологије је да

•