Učitelj
570 Д-р Драг. Ђ. Петровић
нији документовано, онда јој неће остати много факата за конструкцију једне солидне и оригиналне васпитне зграде.
У овом чланку изложићемо своје мишљење о једном педагошком питању с којим се читалац каткад сусреће у новој педагошкој књижевности, а које такође спада у категорију педагошких новитета сумњиве вредности. То је питање о далтонском наставном методу или далтон-плану.
Далтонски метод је америчка творевина. Он није продукт неке особите научничке оштроумности већ једне прозаичне школске невоље Наиме, америчка учитељица Јелена Паркхерст имала је неподељену школу са ученицима разних разреда. Да би могла радити са свима ученицима, она је једну групу ученика сама обучавала а осталима је давала књиге за читање и учење. То је обична појава коју познаје сваки наш сеоски учитељ. Само док учитељ неподељене школе омогућује себи наставни рад с једним разредом на тај начин што осталим разредима даје лака писмена вежбања или одређује једног бољег старијег ученика да под његовом контролом и по његовом упутству ради са осталим млађим ученицима, дотле је поменута америчка учитељица своју мучну ситуацију решила на тај начин, што је школску учионицу прогласила за научну лабораторију а децу замислила као мале научењаке, којима треба дати књиге и учила па ће она сама проналазити знање. Задовољна оним што је урадила, она је хтела да примени свој метод на широј бази. У америчкој вароши Далтону развила је своју делатност у већим размерама. За сваки наставни предмет одредила је засебну лабораторију, снабдевену библиотеком, училима и наставним средствима, а у свакој лабораторији поставила је стручног наставника, спремног да помаже ученицима којима је помоћ потребна. По вароши Далтону метод је назван далтон-план' У току времена наставни поступак разрађен је детаљно у врло либералном духу. Ученици су у лабораторији слободни да раде шта хоће и колико хоће. Неки утврђен распоред часова не постоји. Градиво из појединих наставних предмета дели се на веће и мање одељке, које ученици треба да обраде у току једног месеца или једне недеље. Ако се деси да ђак не изврши одређени задатак за одређено време, неће зато ништа испаштати, јер понављање разреда не постоји. Ипак да би се контролисало колико успеха постижу ученици у извесном временском периоду, сваки ђак има контролну таблицу, у коју се убележавају резултати његова рада.
Добре стране овога метода, по мишљењу оних који су га применили у својим школама, јесу ове: 1 сваки ученик ради по својим индивидуалним способностима, на свој начин