Učitelj

52 Д-р Драг. Ђ. Петровић

љања научене садржине, то је фаталност од које се нико не може ослободити. Природни закони су јачи од људских жеља. Свако знање мора се неминовно заборавити ако се не обнавља и не примењује, јер, по неумитном физиолошком закону, у можданој материји, кроз коју стално струји крв, бришу се поступно трагови свих престава и појмова који немају практичну вредност и који се никад не репродукују. Ако игде има интелектуалне саморадње, има је код кандидата који раде докторске дисертације. Колико они морају да мозгају, истражују материјал, чепркају по библиотекама и лупају главу, док склопе своју тезу! Па ето и њима се дешава малер да у року од неколико година, ако после положеног доктората дигну руке од научног рада, мање или више забораве садржину своје тезе. Закон заборава је дакле неминован, и да би се интелектуалац успешно могао одупрети његовом дејству, за то има само једно средство, а то је понављање. Саморадња ту не помаже много.

Самостално проналажење научних факата јесте тежак научнички посао, за који сваки није способан. Значај ученичке саморадње често се и сувише прецењује. Спонтана плодна духовна активност је највиши облик научног рада. Он претпоставља реализовање многих тешких погодаба као што су: висока лична култура, простран интелектуалан капитал, велико вољно стрпљење, љубав према књизи, амбиција за откривање нових чињеница или за њихову нову комбинацију итд. И баш зато, што се за научничку делатност много тражи, наука се развија врло споро. Научници који обогаћују науку новим оригиналним истинама могу се на прсте избројати. Али и они најбољи радници, поред све своје амбиције, воље и интереса за рад, чешће доживљују моменте кад нису диспонирани за умовање. За ученике то вреди још у већој мери.

Свакако од једног малишана не може се захтевати да ствара научне системе. Али нека му се стави у дужност да учини нешто лакше од тога, нека се од њега потражи да самостално, макар и уз помоћ наставника, реши један проблем који му је непознат, и он ће се око њега дуго мучити и знојити. Не може се дакле спорити да је самостална умна продукција врло тежак процес за који мали ученици нису способни. Тумачење текста једног научног дела уноси се на париској Сорбони у програм за полагање дипломског испита. Удубити се у садржину једне озбиљне књиге, докучити битне идеје пишчеве и средити их у систем, извући из њих оно што је важно, то је радња коју незрела глава може извести само по цену наопаког схватања, пренагљеног генералисања и погрешног закључивања. Дете које сриче у чи-