Učitelj

612 Данило Вукајловић

међу оца и сина, и врело таласање крви у најбезазленијим сновима“

1 :ао се може испољити у нормалним полним радњама: кад се ерогене зоне стављају у службу гениталија; или у перверзним: кад се једна од ерогених зона истакне као главни циљ сексуалног задовољења; или шноверзним. ако је сексуални објект истородан у погледу пола.

Осим тога либидо се да утрошити, трансформирати у делима уметничког, научног и религијског карактера. Тај процес, када се либидо иживљава у вишим социјалним и културним циљевима, у радњама дакле асексуалног карактера, Фројд назива сублимацијом, — „Од животињског парења па до најфинијих титрања људског духа, вели Цвајг, може либидо узети све облике духа, сам по себи безобличан и несхватљив, а ипак у све умешан“ [стр. 77].

И више од тога, Фројд ће изрећи још јеретичнију мисао: Сексуални нагон у својој првобишној форми јавља се код одојчета, које од првих дана показује клице сексуалног рисположења.

Прве видне манифестације сексуалног живота код деце имамо у доба између треће и четврте године, које доба Фројд назива периодом цветања дечјег сексуалитета. После њега настаје период латшенције, када се дечји либидо сублимира у облику стида, естетичких и етичких обзира, који доцније играју улогу „регулатора у сексуалном животу човека“. Овај период траје до пубершешног доба, када поново долази до јачих сексуалних потреса — психолози до Фројда сматрали су да тек у то доба почиње прво буђење сексуалног нагона - и када се дефинитивно одређује судбина личности која је предодређена доживљајима и утисцима из лашеншног периода, „Тако што рећи 1900 беше, вели Цвајг, научно самоубиство. Али Фројд рече...... И на своје изненађење он открива управо у најнесвеснијем облику човека, у одојчету, тражени првобитни и општи облик нагона за уживањем као најбоље изражен“ [стр. 80].

Међу осећањима у вези са сексуалним доживљајима детета на првом месту долази познати и озлоглашени Едипов комплекс, који подразумева да се прва дечја еротичка расположења односе на родитеље једног и другог пола. Ни једна од Фројдових теза није толико оспоравана као ова; међутим она долази као ствар разумљива по себи, кад се правилно разуме Фројдово учење о сексуалном нагону уопште с једне и о инфантилном сексуалитету с друге стране. Остаје тачно, истина, да Фројд прецењује значај Едиповог комплекса, кад га сматра каменом темељцем психоаналитичке науке. Али то се да разумети, јер је само на тај начин било