Učitelj

650 “ Драгослав Ђорђевић

Закбн о уређењу Министарства просвете

За један плански рад на усавршавању наше просвете потребно је што пре извршити реорганизацију саме просветне централе, Министарства просвете.

За једно такво персонално Министарство које при том има посла са тако мобилним елементом какав су учитељи, врло је важно растеретити пре свега самога Министра од оних силних персоналних послова који га апсолутно целога прогутају. Наравно не свију, него оних, који често пута садрже такве ситнице, такве безначајности, да је то једно право очајање.

Даље, господо сенатори, за једно такво Министарство које више свега треба да води просветну, или уже речено наставну политику; које треба да се бави педагошко-инструктивним надзором над целокупним нашим школством; које треба да узима инициативу и да даје сталне директиве у духу модерне науке о васпитању врло је потребно основати једно ново одељење које ће да се кратко изразим, водити јединствено наставну политику од забавишта до универзитета. Колико је нецелисходно и несавремено унутрашње уређење Министарства просвете, тога Министарства педагогије, како сам га и раније назвао, види-се из факта да педагошко, тј. наставно одељење, као засебно одељење уопште не постоји у томе Министарству.

Да би се пак, то педагошко одељење могло не само створити и успешно водити потребно је пре свега из основа изменити персонал у Министарству просвете нарочито овај, који је у последње време тамо доведен.

Не упуштајући се у даље излагање овога питања напомињем, да у Министарству просвете још од раније постоји пројекат закона о његовом уређењу.

Учитељска сталност

Рекох, да је велики проблем растеретити Министра просвете од оних многобројних безначајности у вези са персоналним питањима. Да се то омогући, да се одговори свима гласно и стално понављаним жељама целога учитељскога реда и да Министар просвете добије довољно даха и маха за једну вишу просветну политику потребно је пре свега загарантовати учитељску сталност.

Ја сам три године водио послове основне наставе у Министарству просвете као начелник тога одељења и после свога великога искуства у томе погледу могу смело рећи једну ствар, која звучи као парадокс а није парадокс: који Министар просвете буде себи законом везао руке у премештању учитеља, тај ће имати најодрешеније руке у премештању учитеља! Јер, када се законом тачно и прецизно фиксирају услови, када се и зашто учитељ може преместити, тада ће их премештати Мини-