Učitelj

Пепхолошко сазнање и његов однос према педагогици 643

није могла да докучи. Материјалистичко пак објашњење природе не води нас даље од тзв. наивног реализма, те нам је према томе и та необјашњена зависност духовнога од његове материјалне подлоге утолико мање потребна за наш смер.

Зато ми при објашњењу целокупне стварности, па и душевног живота полазимо од првобитног, вечног, нематеријалног деловања које је без почетка и без краја, које није дато као величина и не подлежи конкретним одредбама времена и простора. На том деловању почива по а. Е. Пррз-у целокупна стварност и сваки део њен, а оно се изражава у нашој свести, у нашем душевном животу. Као нематеријално, беспросторно и вечито оно је наведеном научнику послужило за покушај да душевни живот и објективну стварност објасни без противречности, онако како су дати, те ћемо то гледиште укратко овде изложити“). ;

Ми доживљујемо деловање као један особени квалитет. Деловање нашег живог бића, нашег ја, тј. субјекта долази до израза у првобитној активности, а деловање других ствари ван субјекта, тј. објеката, изражава се опет на свој начин („утицаји“). Промене које постају из односа тих двају начина истог деловања доживљујемо ми у укупности нашег душевног живота.

Деловањем обележавамо ми ону, даље необјашњиву, чињеницу која нас у сваком стању наше свести доводи до схватања, да је нешто шако (како је) и да је нешто друкчије. Свест се и састоји у томе разликовању и истовременом довођењу у везу да је нешто тако и друго друкчије. Да је нешто тако, може се тврдити само на основу тога што је нешто друкчије, јер је различито од њега и ипак везано с њим; да је нешто друкчије произлази, опет помоћу разликовања и везаности, из онога што је Шако. Немамо никаквог разлога да исто деловање не претпоставимо и пре наше свести, јер деловање као такво нити је свесно нити је несвесно и не мења се кад код живих бића прелази из несвесног у свесно стање или обрнуто. Кад би оно произлазило из ничега и прелазило у ништа, било би неодређено и несхватљиво за нас. Исто тако, кад би нешто што је шако било само за себе, без нечега што је друкчије, не би било схватљиво за нас.

На први поглед изгледа према реченом да имамо два деловања (да је нешто тако и да је нешто друкчије), али како се једно без другог не би могло ни разликовати ни довести у везу, очигледно је да би се могло говорити само о јединству које се на два начина изражава. Али ако, уколико

1) 6. Е. Шррз, Паз Мигкеп ај Огипа дез Дејјечјеђепз ипад дез Магсезсћећепз, Бејрдо 1981, стр. 26—39. 41%