Učitelj

644 Др. Вој. Р. Младеновић

је могућно, не посматрамо деловање онако како га доживљујемо, и не обратимо пажњу на повезаност, говоримо о множини начина за деловање; не пазимо ли пак на разликовање, говоримо о једном у себи повезаном деловању. На тај начин показује се деловање као јединсшво у множини, али се његово изражавање у стањима свести не може бројно одређивати, јер је множина нових стања неисцрпна и њено се јединство може раздвајати у елементарна стања.

Свест о једном животном стању познаје само оно што је дато као такво и оно што је друкчије од њега. Таква свест није још свест о себи, 0 свом ја нити пак о стварима објектима. Да дођемо до те свести о свом ја, помаже нам особеност нашег живота: он није ништа друго до непрекидан низ животних стања која стално прелазе једно у друго, остајући у међусобној зависности. Ми нисмо свесни само појединих стања него постајемо свесни и повезаности свих живот“ них стања и на тај начин добијамо свест о своме ја и о стварима. Ова повезаност није иста с повезаношћу коју налазимо код разних стања при кретању мртвих тела или при рашћењу биљке. И ту ранија стања утичу на доцнија, али се не одржавају као таква у новим друкчијим стањима нити се ова друга која произлазе из њих појављују у првим. Мебутим, свако животно стање одржава се у укупности свих доцнијих стања која из њега произлазе, а исто такому укупности свих ранијих стања која га заснивају и која се у њему садржавају.

У сваком животном стању које се показује као јединство у множини имамо два начина повезаности: једна се повезаност заснива на начину како првобитно постаје ток или смена животних стања; друга повезаност, која се разграњава у неисцрпно обиље посебних веза, почива на томе што се у означеном животном стању једнака деловања спајају, а различита раздвајају без обзира и утицаја на првобитни постанак укупнога тока, у коме се и једнака и различита деловања одржавају.

Први начин повезаности, на коме се заснивају сви могућни остали начини везивања називамо субјективним, субјектом, „ја“ или „сам“, и из те повезаности постаје субјективна свест, свест о нашем „ја“, самосвест; овој повезаности ступа насупрот други многоструки начин везивања који се назива објекшивним и у њему се субјективни одржава док се објективни у субјективном појављује. Свест о јединству у множини односи се и на субјективну („ја“) и на објективну повезаност („ствари“). У признању да постоје заједно субјективна и објективна повезаност, субјективно и објективно, састоји се веровање да има субјективног и објективног дело-