Učitelj
698 Јов. П. Јовановић
метод, који је тежи и за ученике и за учитеље, а притом није нимало целисходнији за постизавање успеха у нашим школама.
#
О овоме питању постоје у страној педагошкој књижевности многе обимне расправе. Оно се као значајно питање непрекидно расправља од пре више година и на педагошким конгресима, и у страним педагошким часописима и у засебним педагошким делима. Оно је расправљано и на великоме словенскоме педагошкоме конгресу, који је недавно (у октобру 1933 г.) одржан у чехословачкоме граду Брну, уз учешће преставника и наше школе. О значају и вредности новога глобалнога метода реферисао је Вацлав Пршихода, доцент универзитета, као преставник млађега кола чешких педагога, или преставник новога правца у погледу извођења обучавања деце у писмености, а Јозеф Кубалек, професор учитељске школе у Прагу и писац многих педагошких дела, специјално из области обучавања деце у писмености, реферисао је о гласовноме методу, који јеу Чешкој засновао чешки педагог Линднер. Он је и на овоме конгресу као и раније у педагошкоме часопису „Котепзку“'), заступао стари гласовни метод, који је за школе у чешкој подесио Линднер. Мишлења и уверења била су подељена. На страни Пршиходе били су сви млађи педагози и млађи учитељи, а на страни Кубалека био је знатно мањи број старијих педагога и учитеља. Али је стари педагог Кубалек и даље остао непоколебљив у своме уверењу изјавивши пред конгресом: да за њега обучавање деце по новој глобалној методи, или методи читања целих речи, значи то исто што и кад би се дете бацило у дубоку воду, па тражило од њега да плива, а које пре тога није обучено у томе како се покрећу руке и ноге да би се могло пливати.
Преставник и пропагатор новога глобалнога метода Пршихода одмах после одржавога конгреса изложио је своја мишљења и уверења и у засебној доста обимној књизи: „ „О1оЂајш тегода“), као пропаганду за прихватање и примену новога глобалнога метода, коме он придаје општу или универзалну вредност.
Исто питање расправљано је недавно и у нас на једној седници Педагошкога друштва у Београду, а поводом реферата писца ових редова о глобалноме методу с обзиром на особине нашега фонетичкога језика и особине нефонетичних језика код других народа. У закључку реферата
1) „Котеизку“. Восак 1М]. Зези 1—4, 1928 вод: „ШЏпапегоуа Кијсћа танскусћ“ од Ј. Киђајека. 2) Уасјаг Рода: „ОТобђајт те!ода“.