Učitelj

„Теорије и принципи“ 703

7.

За историју се обично каже, да је учитељица живота. По чему2 Да ли по оном често сухопарном, хронолошком регистровању догађаја, људи и ствари» По опису битака, по родослову владалаца» Да ли је њен васпитни утицај у оним разним. методама писања историје: биографском, географско-политичком, културно-социјалном или у нечему ван свих тих метода. система и „теорија“ историјских»

Историја може бити најлепша и најистинитија прича; егзактна наука најзад — учитељица живота неће бити све донде, док из догађаја, из људи и ствари не извуче виталне принципе. и начела, агенсе стварања и живљења. Јер васпитање, узев психолошки, припада области осећања, проживљавања. И према. томе, Историја ће бити васпитачица, ако је будемо дубоко осећали, а осетићемо је ако јој анализирамо нерве, било тј. ако осетимо њене принципе. Историју мало граде људи; они је бележе, региструју; она се гради и носи сама собом кроз вечне. законе (респ. принципе) социјалног живота. Онако отприлике, као што се и индивидуални организам гради и носи несвесно ван слободне воље човекове. И као што анатомија не значи. живот, већ само опис органа и живота, тако и историја: није. она прост опис, већ прави живот, живи организам, који носи У себи — врло често независно од људи и догађаја — клице и. струјање живота. Историја је сазнање и осећање тих клица и струјања. Смисао философије историје је у овом правцу. Ко заборавља „историјске лекције“ (како се то обично каже) не значи да историју није учио, или је заборавио, већ да је није: осетио, проживео.

8.

Никада привредно — економски живот није био у већој забуни и неприлици но што је данас а, међутим, никада више није било економских „теорија“ и уџбеника но што их данас: има. И када би се привредно-економски живот регулисавао „теоријама“, он би данас требао бити уређенији, нормалнији: и бољи, но икада... Међутим — већега хаоса као данас — никада раније! Значи: и овде каоси у природним наукама (пре Биологије) „теорије и „системи“ не важе много. Људи су научили многе економске „теорије“, али, изгледа, нису још сазнали виталне економске принципе и ако њих нема — много.

Економско-привредна криза је извесно оболење социјалног живота. Лечење оболелог социјалног организма претпоставља претходно познавање социјалног живота у битности,. свођењем на најпростије елементе и носиоце живота; осећањем била, принципа социјалног живота, аналого познавању биолошких принципа живота уопште. Научити социјалну биологију» ако се тако може рећи.