Učitelj

'90 Д-р С. Хесен

Навешћу још један цитат, али овога пута из рада г-ђе С. Филипи-ван-Реезема, који је публикован у Холандији, тј. у земљи где метод Монтесори, по тврђењу Герхардса, ужива највеће поштовање. „Монтесори је, пише ова истакнута холандска радница, била у току времена стављена пред следећи избор. Или да остане верна својим основним ставовима и да продужи испитивање био„лошких и психолошких закона, који управљају развићем детета, а тако исто и средстава и занимања, која помажу да се пробуди индивидуална делатност. Идући овим путем, она је нужно дошла до признања разноликости дечјих способности, приљежности, способности за рад и ритма рада, интереса, начина изражавања и темперамената. Другим речима, она је стављена пред проблем дечјих типова, проблем који потпуно игнорише њен метод, иако је Монтесори имала све чињенице да га не запоставља. Други пут, напротив, састоји се у даљем развићу система вежбања у смислу њенога метода, који има за циљ да деца усвоје неке одређене навике. Монтесори је изабрала други пут, којим је она ишла са све већом и већом доследношћу, нарочито за време својих познатих течајава, које је држала уз помоћ г-ђе Макерони у Лондону и Амстердаму. — Од тога времена тачност у искоришћавању материјала била је утврђена као принцип, тј. деци је било забрањено да материјал друкчије употребљавају него је то прописано. И што је нарочито важно: улога руководитељке дечјег дома, коју је Монтесори у својим првим делима дефинисала као пасивну улогу, замењена је у Амстердамском течају са улогом „руководитељке која помоћ указује и ауторитетом“. — Деца су сада слободна само у оквирима метода, и ми смо мишљења, да се Мон"тесори на тај начин у суштини враћа назад, на метод својих претходника, тј на систематско тренирање појединих способности и функција, помоћу специјално одабраног материјала и вежбања. "Ти, који очекују да ће деца показати према материјалу слободан интерес, биће разочарани. Руководитељка, која у смислу Амстердамског течаја мора бити благонаклона, али ће руководити ауторитетом, дужна је од сада да пази, да деца користе материјал за рад, а не за игру; она мора методички да противстаје свима дечјим покушајима у правцу игре. Уопште, тако се добија миран разред; дечје противстављање временом се умањује и већина деце напослетку се потчини тој самоваспитној активности, помоћу специјалног материјала, која се од њих захтева. Међутим резултати овога метода различни су код сваког детета. Ми нећемо да потцењујемо значај спорог тренирања за самонастављање и за послушност, али смо мишљења, да је неправилно употребљавати за овај. циљ материјал који је тако ограничен (тезе као материјал Монтесори, што неизбежно за собом повлачи опасност рутине и аутоматизма“.)

му С. Ртршрргуоп Кеезета: Та робе де Роецуге де М-те Мошеззоп (у зборнику „ТРраибђе де Гесоје де зегете еп Мапе“, изд. под. ред. А. Ретгеге, „Рат, 1927, стр. дби д.).