Učitelj

Значај надметања за грчку просвету 11

довој, односи победу. Мушких агона за лепоту било је иу Елиди, женских о празнику Деметре и у Аркадији: жене које у њима учествоваху зваху се златоносне (хробофброт).“

Колико су Грци волели своје агоналне игре уопште, показује овај случај. Кад су 10.000 грчких плаћеника, који се у војсци Кира Млађега бораху против његова брата Артаксерса [1 Мнемона после страшних напора и свакојаких неприлика поново угледали море, за којим су толико жудели, и нашли се у Трапезунту, хеленском граду, где су чули свој језик, прва им је ствар била да се захвале „Диву спасиоцу за своје спасење и Хераклу путнику за срећан пут и осталим боговима како се беху заветовали“. Сматрали су да ће то најбоље учинити ако приреде грчке игре. Изабраше Спартанца Драконтија да удеси тркалиште и да управља игром. Надметаху се у кратком и далеком трчању, рвању и песчању. „Призор је био красан, јер су многи пристали на игру, па како су их њихови другови посматрали, надметање је било жестоко. Утркиваху се и на коњима, те мораху јахати низ брдо до мора и опет натраг до жртвеника. Јашући низ брдо многи су падали с коња, а уз брдо су коњи због стрмени једва могли да иду кораком, и тако је било много вике, смеха и поцикивања.“").

Одлика и слава оних који су у агонима односили победу била је пословична, и цела Хелада била је пуна анегдота и прича о таквим победницима. Нарочито су помињани рвач Полидамант, Еутим, мајстор у песничању, па славни Милон из Кротона, који је могао да дигне бика и да га пронесе средином стадиона, а био је и питагорист, затим Лаконац Лада, кога је као тркача вајар Мирон прославио једном статуом, и ненадмашни Теаген с острва Таса, који се одликовао у свима врстама гимнастике и свагде, а стекао је, каже Паусанија, хиљаду и четири стотине победничких венаца. Чувен је био и Еуридамант из Кирене, који је, кад га је противник ударио у уста и поломио му вилицу, неприметно зубе прогутао, продужио борбу и победио“) Ретка слава пратила је Дијагору, Рођанина, сина Дамагетова, мајстора у песничању, који је побеђивао у свима играма: у Олимпији, у Делфима, у Немеји и на Истму; осим тога у Атени, у Аргу, у Теби, у Пелани и на Егини. Он је оснивач целе династије атлета, јер су његовим стопама пошла и три његова сина: Акусилај, Дамагет и Дориеј, и два унука. Сви победници из те породице имали су своје статуе у Олимпији. Чувен је био тркач Платејанин Еухида, за кога стари кажу да је истога дана претрчао пут од Платеје у Делфе и натраг (отприлике 1000 стадија) да донесе свету ватру са жртвеника Аполонова и потом да испусти душу. Затим, Аргивац Аргеј, који је у Олимпији победио у постојаном трчању (т. ј. у таквом у коме је тркач морао 24 пута претрчати тркалиште

8) Атенеј, Гозба софистша ХЛ 565 и даље, 609 и даље, 609а—610е; АристоЗе 544; Ксенофонт Гозба ТУ 17; Зећој. Нот. Глаа. Ла 1Х 129; Ап. Ра! 189. 9) Ксенофонт, Анабаса 1У 8. 19) Елијан, нав. дело, Х 19.