Učitelj
Неколико мисли о новом наставном плану 221!
»ђшф соуек.« Ефо, и оте је зпизао тога !деаја, Кој! шје поу, ап тје 1 пеозуапјиу. 2а пјевоуо озфуагепје рофтебпо је шпан: одијап рогјед па Муоб, ршпи зуез! о тогајпој пеорћодпоз! уазрнапја, [орш уетш и меси 1апи 1 добђго 1 и Фот гади зидејоуа 1 дићоупо 1 такепјајпо.“) ШКОЛСКА РЕФОРМА
Неколико мисли о новом наставном плану
— Од Милутина А. Николића —
Кад се већ хоће да говори о наставном плану и програму, тј. о избору и распореду наставног градива у народној школи морамо имати на уму да ово питање спада међу најтеже дидактичке проблеме садашњости. Па и у прошлости кад год се говорило о обнови и реформисању школе увек је било главно питање о научној основи (Гећгрјапћеопе). А данас кад науке и уметности све више ничу и диференцирају се до бескрајности и кад се живот мења из основе има ли чега важнијега и тежега него из те огромности и недогледности одабрати ону материју којом ћемо васпитавати и образовати школску младеж. У најтешњој вези са овим питањем стоји и питање о реформи метода рада у школама. Сви ми знамо да се садашња школа са ове стране врло често ставља на оптуженичку клупу. МИ ма како да ово вређа присталице старе школе ипак се морају и они сложити са тиме: да садања школа није непогрешна и није савремена, да је разговор о реформи школе неопходно потребан и да он треба да буде крунисан великим напретком. До сада смо имали на једној страни: предавања, пропитивања и оцене, а на другој страни антипатије према свему томе. Није онда чудо што данашња школа устаје противу тога.
Данашња школа мора бити: школа живота, школа заједнице, школа радозналости, школа расположења и радости, мора бити радионица где ће се радити, где ће се деца уживљавати у све, то мора бити установа, где ће деца зарађивати знање, а не „школа учења“, дресуре и мучења. Она не сме једноставно да образује децу само у интелектуалном правцу, већ мора хармонијски да развија све њихове силе. А уз ово и наше данашње националне прилике очекују с пуно права од школе да изврши и друге задатке и дужности. Кад ово имамо на уму онда нам је у веколико јасније које предмете и коју грађу из њих треба узети за народну школу. Ова школа мора бити и васпитна, тј. она мора преко интелекта у настави развијати код деце и осећања и вољу. — Из овога даље можемо лако формулисати и задатак науке о настави (Дидактике).
#) СЈапак је парјзал 1956 сод. 9.