Učitelj

582 Др. А. Либерт

доба тзв. штурма и дранга, за време Гетеове младости, у доба романтике. За време владе тих струја дошло се до разумевања и признања и осталих духовних моћи и почело се бринути и о њиховоме развићу.

Али све то старање није имало трајног успеха из два разлога: а) осећајни живот је, о коме је овде заправо била реч, исувише индивидуалан и сингуларан, да би он могао бити образован помоћу једне опште школске организације и технике. Његово ће развиће увек зависити од потпуно индивидуалних способности индивидуално обдарених људи. 6) Изображавање разума изгледало је увек важније него изображавање осталих духовних моћи. Јер тиме је појединац могао задобити виши ранг у људском друштву, а моћ разума се показала уопште као једно згодно средство за испуњавање свих политичких и социјалних дужности. Исто је тако важна околност за једнострани став и за претпостављање рационалистичке педагогије што је разум био приступачнији педагошким утицајима него воља и осећање. Како би требао заправо осредњи учитељ да васпита и образује духовне моћи, које нису згодне за једно такво образовање у општем смислуг

Тако ја долазим само узгред до једног од најозбиљнијих педагошких проблема. Задатак образовања пружа више аспеката и полазних тачка. Васпитање се може отпочети и са становишта социјалне и политичке нужности школе. Оно се може сматрати и као етичка и религиозна дужност. Све се пак те могућности морају одмерити са сталним обзиром на онога коме се то образовање поверава, на учитеља, односно на васпитача уопште, дакле и на родитеља. Али нико неће порицати, да се можда у томе правцу налазе највеће тешкоће. Једном би требало написати једну педагогију са становишта проблематике учитеља! Овде се заправо крију највеће тешкоће у свима питањима. О томе ћу доције још говорити.

При једном чисто објективном позитивном процењивању личних и стварних односа може се, дакле, разумети претежност рационалистиче педагогије и прецењивање образовања разума. Тим путем и на тај начин је тај моћан интелектуалистички покрет постао господар Европе. Корен европског интелектуализма лежи у рационализму просвећености, у рационалистичкој педагогији и у мање или више рационалистички израђеној школи.

превела Јелисавета Д. Бранковић

Где нема мајке нема детета... Дете треба да љуби своју мајку пре но сазна да му је то дужност. БАНА Русо

Боље и без главе, но без матере. Наш народ

Од свију жена на свету само једна једина заслужује сву нашу љубав, а то је наша мајка. Ениесте