Učitelj

Мисли о животу једног адогматичара 209

оперативци на свету. Они су имали своје задруге, где су били прихватани савршени богомили, пролетаризовани сељаци и придобијени за покрет скитнице и просјаци. У задругама сви су они часним трудом, ослобођени просјачког понижења, зарађивали насушни хлеб. Сваки обичан, приправник богомил одвајао је један део своје имовине за задругу. На једној страни одељен богомил је чувао свој сопствени део имовине, а на другој одвојено од одељених богомила је образована комунална, задружна имовина, која је припадала целој богомилској задрузи, која се пак од своје стране бринула за све своје чланове.) И ко зна — можда није случајно, што су се у Француској и Енглеској многи од следбеника наших бугарских богомила називали „Нззегапдаа, 1е5зегап5, «ехегап з“,“) јер нарочито много о тих било је ткача и што је идеја о савременој кооперативи прво поникла међу рочдалским ткачима, који се отада сматрају као оснивачи данашње кооперативе. (62555)

КРОЗ КЊИГЕ И ЖИВОТ

Мисли о животу једног адогматичара

— Од Лава Шестова —

1

Удаљене улице живота немају оних удобности, којима су навикли да се користе становници градских центара. Нема електричног и гасног осветљења, чак ни петролејских фењера, а нема ни мостова, те путник мора ићи насумице и у мраку напипавати пут. Ако хоћеш ватру да добијеш, треба да очекујеш муњу или да добијеш искру на примитиван начин, каквим су је добијали наши далеки претци: кресањем из камена. У тренутној светлости одједном из мрака назру се контуре непознатих места: што си видео у једном тренутку, постарај се да задржиш у памћењу, био погрешан или правилан твој утисак. Убрзо ти неће испасти за руком да по другипут добијеш светлости, сем ако челом не удариш у зид и из очију ти се не проспу светлаци. Шта се може видети при таквој светлости» ИМ како се може захтевати јасност и тачност у суђењима од оних људи, које је жеља за знањем (мислимо, да је жеља за знањем у нама јака) осудила да путују по окрајцима живота» МИ како се њихов рад може упоређивати са радом становника центрар

2

Писац, нарочито млад и неискусан писац, уображава да је дужан дати своме читаоцу потпуне одговоре на сва могућа питања. И пошто му савесност обично смета да затвори очии

1) Рачки: Рад, Х, 209. ОЈ ЧУ ДИК 58.