Učitelj

318 Библиографија

Симпатично је што се библиотека „Нова педагогија“ хоће да бави обавештењем нашег „незадовољног“ света о свима новим покушајима школске организације и раца у школама, али то још не значи да је такав рад увек вредан подражавања. Према свакој педагошкој новини треба се, поред симпатија, и критички понашати, па јој признати добре стране, а лоше одбацити. Г-ђа Штајн је у пом. берлинској школи пронашла један идеал и њиме се толико одушевила, да тамо није нашла ништа за потцењивање, све јој је хвале достојно. Одушевљена за берлинску „пројект“ методу, ауторка је у овој књижици извела стварно једну педагошку репортажу, лак приказ једне такве школе у Берлину, а опет један. журналистички приказ живота немачке престонице, као „увод у разумевање“ њеног доцнијег излагања. То репортерско излагање тече брзо, баци се кратка карактеристика, напомена, револт или похвала и иде даље. (Све клизи површином и у виду лаке информације, па се често обичном фразом покушавају да убију и највеће ствари. Некада се ствари опет умотавају у обланде, каже растегљив појам и крене напред. Увек само напред, да се дође до краја! Огроман материјал, са великим бројем проблема, пређен је у овој књижици најкраће. Тридесет једна тема — натпис обрађена је цигло на 67 страница. Отуда је приказ испао као једна силуета, кратка скица, извод — без удубљивања у ствари, без критичког осветљавања проблема, без трунке опозиције ономе шта се прочитало, чуло и видело. Зато би се за овакве ствари пре рекло, да су „моје педагошке симпатије“, него да су један објективан приказ, какав је баш потребан за све незадовољвике садашњим школском стањем. Ауторка се нигде није запитала: да ли је заиста све ово добро, да ли је свето извођено и изводљиво и у самој Немачкој, и да ли је ово изводљиво и у којој мери ну Југославији»

Објективности ради изјављујемо, да и у овој књижици нека места блесну истивом. Зато ову књижицу треба критички и с великом пажњом читати. О осталим књижицама ове библиотеке без уредника, биће речи другом приликом.

М. Р. М.

Б.) Страна књижевност

5. Невзеп 1 М, Напв: РедагошКа 1 57копцећуо у/ Бозћ 5оулесктеј. Преводилац ове књиге је Адам Зелењчик, који је на пољски језик превео „Основе педагогике“ од С. Хесена. У књизи Педагогика џ школсшво у Совјетској Русији од Хесена и Ханса, извршен је до сада једини покушај да се широко обухвати и изложи сва совјетска педагогика. У првој глави налази се кратко, али у главним. цртама излагање развића руске школе од законодавства Катарине П (акт од 1782) до октобра 1918 год. Ту аутори доказују да се руска школа, захваљујући руском друштву, стално развијала и да би општа обавезна настава била стварност 1927 год. и у најудаљенијим крајевима Русије.

Први перпод (ло 1921—92) совјетске школске политике је донекле продужење старе прогресивне руске школске политике. Овај период војног комунизма огледао се у следећем; „Одмах остварити идеал не узимајући у обзир средства и: време“. Наравно остварено је оно што је негативно — уништено је плаћање за наставу, избачена је религија из школе, дисциплина итд, Позитивне стране су остале само на хартији. Други период (1922—928) тесно је везан с политвком Непа. На место свестрано развијене личности, што је био циљ образовање првога: периода, истиче се нови циљ: васпитање класно свесног, марксистички верног и: занатски обученог пролетаријата. Промена циља васпитања повукла је промену основе школског законодавства. Општа обавезна настава више вије потребна, врши се класно одабирање: место религиозне неутралности учитељи морају ла проповедају материјалистички атеизам. Али крајем Непа Сов. школа се враћа назад. Објављује се „Нова Културна политика“. Сов., школа улази у трећи период (1929—32) који се протеже до претпоследње године пјатиљетке и сада се одлучно ликвидира. „Кулпјатиљетка“ почиње лозинком „Ииндустријализација школе“, Али се убрзо показује да се грандиозни планови не испуњавају и да се сов. школа дегенерише на свима ступњима. Књига је завршена цитирањем декрета од 20-1Х-1932, који наређује корениту ревизију свих планова и програма. Ми знамо да се већ врши коренита ревизија целокупне совјетске школске организације и да се ова у свему, па и у детаљима, враћа ка старој школи, Читаоцима који читају пољски препоручује се ова исцрпна студија. Де: