Učitelj

470 Библиографија

4) Он може да, се сублимира. То је извор из кога потиче све узвишено и велико у човековом животу. — Зато о сексуалним стварима треба говорити са децом озбиљно и слободно. :

5) Метапсихолошки принципи психоанализе. — Ти принципи јесу, углавном, ови: свест, несвест, савест, потискивање, отпор, идентификација итд. Са гледишта топике наша душа дели се на три разне области: оно, ја и Над — Ја. То су три различита органска система која се разликују по својој функцији. Ја или свест омогућава нам да се брзо и лако оријентишемо у социјалном животу, да савладамо тешкоће које наилазимо у њему. Над — Ја или савест контролише социјалну делатност наше свести. Оно или несвест јесте свет наших нагонских прохтева. Ту лежи тежиште нашега душевнога живота. Ова подела има и филозофски значај. У области несвести влада евдемонизам, у области свести влада утилитаризам, у области савести влада идеализам.

6) Психванализа о сну и окултизму. — Како се може постати психоаналитичарем“ Фројд одговара: проучавањем својих снова. Снови се по њему састоје у халуцинаторском задовољавању жеља. Сан има задатак да нам омотући спавање, „да нас заштити од буђења која могу да изазову прејаке жеље.“

Што се тиче парапсихолешких појава оне су сада предмет дискусије у данашњој науци. Многи научари сасвим их одбацују. Међутим неки, као на пример: Ханс Дриш, К. Естерајх, Аугуст Месер, Сигмунд Фројд и други, сматрају окултне појаве реалним, Фројд је нарочиту пажњу обратио индукцији и телепатији.

7) Омашке и вицеви. — Омашке су свакодневне људске радње које се врше без-нарочитот размишљања и одлучивања. Те омашке нису случајне, као што се обично мисли. Оне су намерне и хотимичне. Само су намере из којих оне потичу несвесне. На пр. када вам неко не донесе неку ствар то није урадио случајно већ намерно, јер није имао вољу да изиђе у сусрет молби. Ову констатацију треба имати у виду. Што се тиче вицева и они су продукат истих несвесних процеса из којих поничу и снови.

8) Неурозе нао позледе сенсуалне функције. — Пеихоанализа дели неурозе на три групе: 1) на актуелне неурозе (неврастенија и неуроза страха), 2) на психонеурозе (хистерија и опсенија) и 3) на психозе (лудило). Оне се разликују међу собом и симптоматички и етиолошки. „Ове неурозе имају свога корена у поремећајима сексуалнога живота оболелих особа.“

9) Психоанализа о лудилу. — Психоанализа класификује душевне болести на: пароноју, парафренију и меланхолију. Параноја обухвата: 1) љубавно лудило, 2) лудило љубоморе, 8) лудило гоњења и 4) лудило величине. „Ове болести као и преносне неурозе морају се са пеихогенетске тачке гледишта, дефинисати као регредиентне појаве, то јест као враћање еротичке конституције дотичних болесника на један нижи стадијум у њеном развићу. „Метапсихолошка дефиниција ових психотених болести гласи: Све ове болести састоје се у поремећености нормалних односа између човекова Ја и осталих фактора његовога душевнога живота: несвести, спољњег света и његовог Над — Ја. Најзначајније обележје лудила јесте отстрањивање од реалнога света. У психонеурозама (хистерији и опсесији) бивају сузбијани нагонски прохтеви; у психозама бива нетиран реалан свет, а у меланхолији Над — Ја негира вредност Ја оболеле особе.“ Поихозе такође имају свота корена у поремећајима сексуалнтета. Пароноја. пак има свота узрока у потиснутом хомосексуалитету.

10) Песник и његова фантазија. — Психоанализа је утврдила: 1) Не може постојати . ниједна фантазија која не потиче из извесних незадовољених жеља. 2) Фантазију имају само они који су несрећни, док срећни немају потребе: да фантазирају, пошто своју срећу, то јест задовољавање свих својих жеља налазе у реалноме свету (стр. 196). 3) Све се нашле фантазије мењају са старошћу, са нашим економским и социјалним приликама. Свака фантазија претставља синтезу трију временских момената: садашњости, прошлости и будућности. Ово чини суштину сваке фантазије. Психоанализа разликује две врсте песника: једни узимају градиво за своје творевине из искуства које им је дато у мотивима, у народним бајкама и причама, а други опет стварају сав свој материјал сами собом и из себе (стр. 197).

11) Душевни живот са гледишта психоанализе. — Психоанализа је утврдила, ове- две истине: 1), Иако је тело неопходни услов свакога душевнога живота, то ипак главни узроци који детерминирају ток нашег свесног душевног