Učitelj

Библиографија 478.

· поздраве јер су јаче откриле (открића је ин раније било) и нагласиле динамичност онота што је несвесно. Имају да се поздраве због учења, да живот душе иза прага свести има велико значење за човеково развиће. -

Ако, по Адлеру, у човеку живи непстребљива потреба за социјалним самоутврђивањем и ако, због закона, компензације, скупљање искуства неуспеха развија у дубини душе страсну потребу да се нађе могућност компензирања тота искуства, онда значи да у овом правцу мора да се упути наша, главна педатошка брига о деци. Одавно је позната педатошка аксиома да се деца не могу развијати без помоћи одраслих и ту аксному потврђује индивид. психологија. Алп тај рад не сме се кретати по периферији душе, он мора заћи у њене највеће дубине и утврђивати услове за унутрашњу равнотежу.

Али, као што се индивидуална психологија у многим њеним странама („васпитање васпитача“; љубав је најбоље васпитино средство; 6 коедукацијом ваља опрезно поступати, особењаци нису добри за васпитаче; „дубље изучавајте дечју душу ; „дете ваља увести у осећајни саобраћај са људским друштвом“ и др. може најтоплије препоручити, тако ваља према њој бити врло смотрек и критичан, јер тема о човеку као душевном бићу много је и нространија и дубља, сложенија и замршенија, нето што је претставља савремена антропологија, па п сама индивидуална психологија.

Има једна ствар у свима брошурама г-ђе Штајн, коју она нарочито нподвлачи, а то је њен став о женској еманципацији. Међутим ауторкини погледи се оснивају на дубоком непријатељству полова, на великој завидљивости према мушком полу. Наше доба даје централно место том проблему. Само полна стихија није оно што хоће Фројд. Пол није што и крвоток; пол је тачка пресека два света у човечјем организму: тачка пресека човека са космосом, микрокозма са макрокозмом. Зато андрогинска тајна спајања два пола не лежи у, феминизму какав ауторка проповеда. То би била карикатура од еманципације, нека зла женскост. ЈБубав је пут којим сваки у себи открива човека — андрогина, само то није еротичка, већ космичка љубав. 5

За нашу психолошко-педатошку публику, која незна стране језике, најбоље је превести најважније дело свакога писца који заступа неки оригиналан правац у педагогији или психологији, нето га давати у маленим изводима, који пре могу штету но корист донети. Ј РА

б) Страна књижевност

Кирил Г. Полов : Дидактично творчество — художествено и хуманно обучение и в зпитанис. Т. Пазарджик , ср. 8, стр. 64, цена 20 лева. — Идеје слободног васпитања Ж. Ж. Русоа, идеје слободног образовања. Л. Толстоја, нешто од ничеанства, а највећим делом педатошке опаске Х. Шарелмана и Фр. Гансберта сложене су, донекле систематисане и аполотетски написане у овој књижици, која има намеру да пропагира учитељево дидактичко стваралаштво. Књижица дакле нема оригиналних идеја и принципа, али је писана са жаром и великим одушевљењем. Тај покрет у Бугарској имао је својих присталица, поред аутора, др. Ст. Чакрова, Утобто Ргипо и још неке истакнутије бугарске учитеље, који су се борили против „угњетавања механизма формалних степена“ и издавали у гр. Шумену часопис „Училишчна, практика“.

Поред одушевљења за стваралачки рад учитељев у настави, књижица има намеру да послужи и као кратак увод у литературу овога покрета за информацију бугарских колега. |

- М. Р.М.

Г. Ј. Малис: Пути психологии. 21. 90, стр. 136. — Ова књига оријентише зитаоце у савременим пенхолошким правцима само с једне тачке посматрања и на све те правце даје једнострану критику. Тако је под ударац те критике прво потпала рефлексологија, за њом бихевиоризам и психоанализа, а сасвим је разумљиво да је емпириска психологија разних праваца, најгоре. прошла. Све те психолошке струје су, по писцу, „идеалистичке“ и не оријентишу правилно у пеихологији и само је тачно научно фундиран његов став, да у пеихолотији-немају приоритет ни психолошки, ни биолошки ни географски фактори, већ једино друштвена средина. Психологија, је, по аутору, социјална, наука. Друштвена, средина је чаробви кључ којим се тумаче све појаве у човековом животу, па и у његовој души. Друштвена. средина је Сезам који отвара најтврђе браве свих „субјективистички“ и „идеалистички“ оријентисаних пенхологија и једино тај фактор има приоритет; све је остало њен „рефлексе“ и „надградња“ у свести и