Učitelj

Естетска педагогија 485

добије једна сигурна основа такве естетске педагогије» -— С друге пак стране она се ипак мора задобити, пошто осећање и фантазија играју тако изванредно важну улог у уживоту детета и човека уопште, тако да њихово развиће спада у најважније задатке васпитања и целокупне историјске културе уопште.

Ми ћемо се тачније запитати: Какве захтеве ставља васпитачу естетска педагогијар — Очевидно је да захтеви морају тачно одговарати дотичним предметима, дакле осећању и фантазији. Тачно постављена питања су најбољи путеви за јасне одговоре.

Из целокупне природе осећања и фантазије не произилази као што је то разумљиво, као средства и методе за естетску педагогију, форма учења, као што је то случај код рационалистичке педагогије, него ће се овде узети иншуиција и уживљавање као битне форме васпитног утицања. — Али интуиција и уживљавање нису способности које се дају учити и научити. Оне спадају у индивидуалне дарове. И као што естетска педагогија узима у обзир пре свега осећање и фантазију, дакле ирационалне снаге и моћи, тако исто мора и васпитач, ако се стави на становиште те педагогије поступити индивидуализирајући и имати ирационални дар интензивног, субјективног и личног уживљавања.

То су ретки дарови, и у ствари за естетску педагогију се не може лако наћи толико учитеља, као за друге педагошке типове. — Било би блиско разуму, да се такво васпитање повери уметницима; али ми знамо и то да баш људи од уметности из много разлога нису баш најзгоднији за васпитање. Њихова осетљивост, и њихова, толико пута доказана, неспособност баш за уживљавање у стран душевни живот и за мирно и праведно процењивање његове вредности, спречава их у томе.

Естетска педагогија је уопште скупа узев једна интересантна мешавина између науке и уметности, те ће према томе они бити овде најбољи учитељи, у којима се налази уједно уметник и васпитач. Ако се потраже такви васпитачи, онда ја мислим да се они у мајсторској узорности налазе у Платону и у Фридриху Шилеру. Њихови огромни васпитни успеси почивају на јединственој и реткој способности да с једне стране учење, науку и поуку споје са уметничким опажањем и пластичним излагањем с друге.

Једном би требало тачно објаснити на делима великих васпитача, на чему у правом и ужем смислу почива њихово дејство. За то постоји читав низ могућности. То може бити научно поучавање, морална озбиљност, величина личности и моћ моралног осећања и убеђења која из ње зрачи, на којима почива тај његов успех. Неће бити од малог значаја ни лепота форме, опажајност слика, бираност и моћ говора, његов замах и памтљивост, дакле углавном ће бити естетски моменти они који овде врше утицај. Морално добра учења захтевају да их излажемо у доброј форми. Често овде утиче једна привлачна слика, један опажај који загрејава и један спретан ритам јако повољно на садржину.

Разумљиво је, да се код естетског васпитања мора водити рачуна и о разлици између ученика. Не делује све на свакога, то