Učitelj

670 - От. Каднер

Од професора чешког универзитета, Отакар Хостински (ОТаКкаг Нознпзку, 1847—1910), естетичар и историчар уметности, предлагао је у своје време план за организацију јединствене школе, гледајући са чешке тачке гледишта на ову реформу. Најглавније његово значење је у томе, што је он био први наш пионер естетичког васпитања и то много пре него што је девиза естетизма постала модерна и савремена у Немачкој, а по њеном примеру и у Чешкој. Проф. универзитета Ф. Крејчи (Ег. Кгеја, ргој. 1858) највише се бавио психологијом, као основом сваког учитељског рада, и питањем ванрелигиозне наставе морала у Чеха. Пре времена је умро проф. Ф. Чада, (Ег. Сада, 1865—1918), који је себи обезбедио значајно место у историји чешке педагогике, као најутицајнији испитивач психологије детета на чешкој груди и неуморни проповедник нових идеја васпитања (социјално старање о младежи, естетичко васпитање, ручни рад итд,).

Међу педагозима изван универзитета, ваља поменути Ол. Крамаржа (Ојансћ Кгатат, ргог. 1848), који у својим „Размишљањима о средњој школи“ (1902) и у делу „О васпитању и учитељима“ (1904) тражи као неопходност јединствену средњу школу са проширеним програмом природних наука, са смањеним материјалом из језика, са разредном а не предметном наставом, са што краћим уџбеницима и новом организацијом испита и инспекције. Нешто од тога, што је он ставио у минус садашњој средњој школи, тенденциозно је преувеличано и, обратно, не може се рећи, да би сви његови предлози били у школи спроведени без критике и битних ограничења.

Слободну школу, тј. школу независну од цркве и различитих државних (аустриских) инстанција, поред Улехла и Крејчи пропагира у нас бивши учитељ, а сада журналист и писац Ф. В. Крејчи (Рт. У. Ктеја!), директор Ет. Науејка и рано преминули директор Копгад Розр:5! (1859—1910). Обратно, путем правоверног католицизма иду радови Рг. Хау. Вјапду, К. 5пидка, Јоз. Зацега 2 Апсенбшки — (Франца Ксаверија Бланде, К. Шмидка и Јосифа Шауера из Аугенбурга). Педопсихологијом још пре Ф. Чада бавио се Јан Капрас (Јап Каргаз), који је на чешком издао први уџбеник из педопатологије; његови су наследници: професор доктор медицине А. Хеверох (Ат!. Неуегосћ, рођ. 1869) и доктор медицине КА. Херфорт (К. Непог,, рођ. 1871).

На овим основама развија се савремена чешка педагогика, која се одликује дубином и многостраношћу расправљаних питања. Истина, тачка гледишта дидактичко-практична увек у нас преовлађује у специјалној литератури која се брзо развија, па се у исто време не запажа јача тежња за претресањем главних теориских питања. (Посебице, до сада у нас не постоји ни једно дело које би се могло назвати филозофијом васпитања, тј. које би сва васпитна питања третирало с једне више тачке гледишта). Одушевљено изучавање нових заграничних струја, интензивно испитивање минулих периода, а тако исто нови успеси оних наука на које се наслања педагогика, извршили су читав преврат у чешком