Učitelj

690 Тах. Н. Костић

исправиће прве заблуде и грешке. Све што овако сазна ученик ће знати и неће то никада заборавити. У његовој свести нису сада празне форме, него реалне претставе о бићима и објектима, добијене у природи директним посматрањем.

Свако дете треба да дође до личног сазнања о томе: шта је скакавац, пуноглавац, жаба, смрад устајале млаке барске воде, пуж, шумска јагода, кестен, жир, дрво на коме је пузало, поток кога је газило и на коме се брчкало. Дете, које не би имало све то, било би лишено најбољег богатства из свога детињства.

Ми претпостављамо, да ће наш ученик имати све ово на своме расположењу; или да ће бар све то постати свакодневна брига у васпитању. Претпостављамо, да ће и деца великих градова имати, ако не баш и дрво уз које ће пузати, стену по којој ће се пентрати, поток којим ће гацати, оно бар при изласку у двориште: биљке које свакога дана све више расту, цветове који се развијају и отварају, пчеле које их облећу, птице које праве своја гнезда, свој аквариум и свој врт.

Уосталом оставимо донекле овај сан на страну. Окренимо се за тренутак оним хиљадама наших ученика који живе свакодневно у природи, поред река, на косама брегова и планина, у равницама. где снажно дувају ветрови, који свакога дана виде птице, дрвеће: и лептире. Ми желимо да они изађу на ливаду, у шуму, да их испитују, да се заинтересују цвећем и инсектима у дивној природи која их окружава; да се више заинтересују животом у коме и они учествују. Ово тумарање пуно фантазије и непредвиђеног имаће особиту привлачност и сасвим другу васпитну вредност него што то дају ливена слова у књизи. -

Нећемо разуме се ни у оваквим приликама оставити дете само себи. Одсада, то је истина, оно ће бити тај што ће прикупљати материјал за. обраду а не учитељ. Али ипак учитељу остаје деликатан и важан задатак упућивања и надзора.

Методичко испитивање мора интересовати сва чула. Посматрани објекат мора се ставити под контролу свих чула. Чуло вида открива: боју, светлост, сенку, покрет, ход, ситуацију, раздаљину, релативне димензије, запремину, број објеката. Чуло слуха разликује: висину, интензитет, глас, правац, раздаљину, промену, порекло звука или брујања. Чуло пипања разликује: облик, пластику, тежину, димензије, топлоту и рељеф тела. Чуло мириса пружа нам врло различите сензације, као: плеснив, миришљав, кисео, ужежен, бајат, загорео (пасуљ. маст), покварено јаје, мирис руже, љубичице, сунцокрета, першуна, мајчине душице, мирис благ или јак, продирући или загађени, бљутав или примамљив. Чуло укуса информише нас: о'слаткоме, горкоме, бљутавом, сланом, шећереном, укусном, љутом' итд.

Треба упитати једно за другим свако чуло, брижљиво прибавити сва обавештења о квалитету предмета, па све то тако да нам послужи као 'материјал приликом вежбања у посматрању. Чулб» вида је обично оно на које се"највише обраћамо; али ми не можемо заборавити ни друга. У току рада нађе се обично: маса