Učitelj

109 Тихомир Т. Продановић

унпоређивала, бележила, цртала, рачунала итд. — но то је ретка срећа за мали број деце града у сразмери са децом села, у која је стакло недавно тек почело да се уноси и употребљује.

Тај дан смо на почетку рада имали један весео доживљај. Као и сваки дан, тако и тог дана деца су давала своје доживљаје на заједнички претрес. Одабирало се, одбацивало, исправљало, употпуњавало. Разговор се окренуо и самом дану, његовом имену, месецу, колико је дана већ прошло, колико има још да прође. У тим живим расправљањима, која су наш свакодневни „оче наш“, десио се тај. весели доживљај. На источној страни учионице, на прозору, било је зрње кукуруза, пшенице, јечма, ражи, овса и пасуља — све то потопљено у воду да деца својим очима уоче процес клијања. Те наше уобичајене разговоре прекиде један снажан ударац у прозорско стакло: врабац је свом снагом ударио у прозорско стакло. Сви смо погледали на источни прозор. „Е, ђаво, хтео је да нам поједе наше семење из воде. Да није било стакла, он би све појео — и ми не би смо видели шта ће даље-бити са зрњем“. — „Мислио он да семоже до зрња, не зна он шта је то стакло!“ — „Па зар он на својој кући нема стакла» — питам децу — они се сви у глас смеју. „Нема, нема — његова је кућа од сена и перја“. — „Како се зовег“ — „Гнездо“ и тако тече разговор, нижу се примедбе и прекори на дрског врапца, који нам је пореметио радни ред. — Добро, децо, читав дан не можемо да. причамо само о томе, како је врабац лупнуо о прозор. Шта желите да данас радимо» Разреди се раздвајају, договарају. Излазе са предлозима (извештавачи дечијих жеља су увек ученици приправног разреда: како би што више били говорно упослени): приправни и први желе да илуструју тај доживљај; други да прави гнездо од сена и перја и врапца од иловаче; трећи жели да пише о данашњем доживљају: „латиницом, латиницом!“ — савладали су латиницу; четврти износи предлог да се данас ради о стаклу: „сви га видимо а не знамо откуд нам је“. — = = === = = === ==

Мако поникао из дечијих жеља, овај распоред рада, заснован на изнетом доживљају, више је него добар — и ништа ми није било на путу а да га не усвојим. Жижа рада ће бити четврти. разред, но то не значи да ће се моје старање и потпомагање ускратити малим вајарима и сликарима и замишљеним писцима о врапчевој дрскости, јер треба бити начисто са чињеницом да учитељ. неподељене школе нема пред собом разред већ разреде.

Рад је увелико почео. „Ви, из четвртог разреда мало размислите о стаклу — ја ћу за час да спремим неке ствари“. Доносим слике, објекте, белутак, врећицу са стакленим песком, мало пе-. пела, пиловину, у чаши сапунице и цевчице од сламе: деци кажем да спреме иловачу и ваљак. Све је готово и спремљено.

„Сад добро погледајте како је у нашој учионици, како је код прозора, како тамо где нема прозора.“ Деца посматрају, констатују да је уз прозоре највидније и најсветлије. Заштор „Јер је стакло — кроз стакло пролази светло: — Да ли се види кроз стаклог „Види; види — лепо се види; врабац:је тако лепо видео