Učitelj

Змај као дечји песник 775

Мала куца им је редован партнер и друг. За њу деца имају разнолика имена, о њој говоре са неподељеним симпатијама и успоменама; цица — маца леже им у крило, лиже шапе, преде, радосно маше репом и трчи за мишем. Тако исто и мали пилићи, зечићи, итд.

Њих деца воле, најрадије се забављају у њиховом друштву и њихова им је атмосфера тако драга. Према њима су деца болећива, пуна сажаљења и доброте. Са њима она певају, и плачу кад им се што рђаво деси. Тако се код деце развија осећање алтруизма. Племенитост и осећање у болу и патњи других, такође није пренебрегнута. Ово буђење и развијање социјалног интереса, мора се узети у обзир при анализи основних мотива у Змајевим дечјим песмама.

Деца у почетку имају пуно ружних особина, навика и инстинката, којих се тако лако не остављају. Змај их у својим песмама на све то потсећа, учи реду, раду, марљивости и умерености у јелу и пићу, наводећи за то масу примера из детињег живота, где се обично каже да су искусили рђаве последице и добили одмазду они који нису били вредни, марљиви и умерени. За такве дечаке Змај увек нађе згодну алузију. У својим песмама, он учи децу каква треба да су у школи, и ван ње, на улици, кући, итд. Тако, дакле, Змај је испевао многобројне разнолике дечје песме, које су кратке, духовите, понекад и сатиричне, а све имају моралну или патриоску поуку. На тај начин Змај је васпитач, педагог. Он није практичан педагог, као што је био рецимо, Песталоци или Толстој, — није ни педагошки теоретичар, као што је био Русо — он је био дечји пријатељ, учитељ, родитељ и друг. Он је био човек који описмењава детињу душу, који их учи свему лепом и корисном и који их национално васпитава. Он их духовно разонођава после каквог тешког посла или школског задатка. У његовим песмама учествују сама деца, она су господари себе самих она се забављају тамо где је најлепше и најкорисније. Змај је добро разумео од коликог је значаја њихова слобода у кретању, развијању и игри, те је свему томе дао израза у својим песмама.

Главни су мотиви тих песама предмети из куће и најближе дечје околине. То су они предмети без којих се неда замислити детињство — куца, маца, лутка, лопта, чигра, санке и др. Змај је дубоко осетио колику улогу игра, у раном детињству, фантазија, без које се не може ни замислити детињи живот.

Дечја имагинација и комбинативна фантазија, редовно се јавља у његовим песмама. Све живи, све се весели и креће. Лутке су њихови другови, којима саопштавају своје мисли, које деца одевају, облаче, које мисле, спавају итд.

Персонификација природе, овде је дата на најзанимљивији и најкориснији начин. Школско доба, богато је заступљено. Деца у школске године бацају „лопту и чигру“, „змај и стрелу“, полазе у школу и уче за своју личну и општу корист.