Učitelj

Школа у Русији и ревољуција 158

студената виших наставних завода у 1915 години био је подељен по појединим областима Русије, у границама садашњег СССР на следећи начин: у наставним заводима петроградског округа учило је 40%/; од целокупног броја свих студената, у Москви — За ју осталим већим местима садашње РСФСР — 7%/' (у том броју је и 29), у Сибиру), а у границама садашње Украјине 20065 У 1958 г. у Лењинградској области било је само 15%, од целокупног броја совјетских студената, у Московској области 20%,. Уралској 476, Сев. Кавказу 59, Сибиру 5%,, у осталим областима РСФСР 159, у УССР 239, у Белој Русији 29, у Закавкаској републици 6", у Узбекистану 3%, па чак Туркменска и Таџиска република имају своје вузове са око 1500 ученика. Русија је савладала приоритет Москве и Петрограда као центара за окупљање три четвртине од целокупног броја студената. Провинције и чак колоније бивше Руске Империје имају сада своје вузове и универзитете (Ташкент, Тифлис, Баку, Ростов на Дону, Иркуцк, Воронеж, Владивосток, Минск, Екатеринбург - Свердловск). Више образовање постало је не само посед нових социјалних слојева, већ и нових територијалних области, не само маса („вертикалних варвара“, по терминологији Ортеги), већ и раније заосталих народности („хоризонталних варвара“). У још већој мери то се исто може да каже и за средње професионално и опште образовање, како смо то раније утврдили за основно образовање. И овај процес је био почео пре револуције (оснивање универзитета у Перми, Саратову, Ростову нуД), продужио се за време владавине белих (Иркуцк), али се вршио тада још у границама старе универзитетске традиције, која се бринула да сачува традиционални ниво више и средње школе. Оштар раскид са ово традицијом, којим су могли поћи само бољшевици (комунистички идеал образовања није био ништа друго већ маска за ово чисто негативно дело), необично је убрзао овај процес. Извршено је знаменито поравњивање појединих области по цену необичног снижавања нивоа старих културних центара, дизање нивоа крајева на рачун раније метрополе. Грозничаво територијално ширење више школе, као уосталом и целокупног школског система, добило је карактер дробљења и растварања, које је крајем прве пјатиљетке добило такве страховите размере, да је сама совјетска власт била принуђена да се лати одлучних мера које ће све то пресећи, макар и по цену отказа од комунистичког идеала образовања. Треба знати, да се овај центрифугални процес сада завршава и да га смењује обрнути процес. Али, ма колико да овај центрипетални процес „освајања“ није добио облике обнављања старог школског поретка, ипак овде постоји покрет чије је значење за будућу Русију огромно. Под страховитим спољашњим притиском московског центра израсли су на местима огњишта месне, обласне културе, чије ће ојачање неминовно довести до преобраћања бивше колнијалне империје у реалну империју, а не, као сада, само у фиктивну федерацију.

Чува ли ова федерација свој руски или русиски карактерг Период НЕПа био је време када је совјетска власт највише помагала старање о појединим националностима. За то време била је