Učitelj

264 Некролози

·" Некролози

т Јован И. јовановић (Умро 24 октобра, 1985 тодине)

У једном кратком некролоту не могу се изређати све позитивне особине једнога човека, који је целога живота, до пред саму смрт, само делао и увек био у животној динамици. Многоструко интересовање и вечита жудња за вишим и бољим сазнањем и радом биле су главна карактеристика покојног Јовановића.

Неуморни делатник је био Јован Јовановић као члан нашег удружења, коме је остао веран до гроба и у коме је пласирао најбоље своје енергије Е године свога рада. Када се прелиставају штампани записници наших скупштина, пре и после рата, јасно се из њих види, нако су они некад били доношени у најкраћим потезима, да је то био један врло атилан и јако разборит човек. Његови говори нису били говори ради говора, већ ради објашњења И популаризовања извесних појмова, идеја и потреба школских и учитељских. Зато није ни мало за чуђење, што је покојни Јова и успевао, и уживао разна почасна места у учитељском Удружењу.

Јова П. Јовановић је један од најнеуморнијих предавача и известилаца, на скупштинама, а тако исто и један од неуморних и тотово сталних сарадника „Учитељевих до пред саму смрт своју.

Широко и у појединим одељцима дубоко стручно и опште образовање, наш Јова добио је непрекидним читањем, усавршавањем н отледањем туђега искуства. Упознавање са свима дијалектима словенског југа, са чешким, рус ким, енглеским и са есперантом, јако му је помогло да своје стручно и опште уздизање, „напред и увис увек усавршава. Тако се он међу учитељима јавља као један од најбољих зналаца увек савремене педагошке литературе. Нека чудна дијалектика у његовом животу увек је ишла на то, да кроз старо уђе у ново и боље и да кров ново потпуно савлада и победи старо.

И сам проблем народног просвећивања, као и проблем школскота рада, на чијем је рационализирању он радно увек као прави Европљанин, јако су, и по службеној дужности док је био у Министарству просвете и на положају обласног школског надзорника, и по личном расположењу — окупирали њетову душу која је тежила све већем ширењу проблема и њиховом рационализовању. Нека његове идеје нису увек биле прихваћене, нека су оне биле понекад и утопистичке, ппак су оне доказ велике његове духовне радљивости и динамичности.

Бити свуда и на сваком месту међу првима, ако не и први, јесте друга његова карактерна особина, која је имала позитивне резултате. Не први ради пусте амбиције, већ први ради рада и остварења извесног програма, извесних начела и извесних ставова, ради опште користи.

Својим педатошким радом кров „Учитељ“, његову „Просвету“ и „Породицу , када се среде сви библиографски подаци о њему, својим Читанкама за основну школу и својим другим сепаратним списима из области педатогике пок. Јова је задужио не само наш народ, него и нашу струку уопште и о томе се, после једне савесне студије, која треба да се појави доцније у Југословенској педагошкој енциклопедији, може тек рећи права и истинска реч. Он је био један од најбољих југословенских есперантиста и његов уџбеник граматике тога језика и данас је одлично наставно средство. Он је био један од најбољих теоретичара — научника југословенског пчеларства и један његов несумњиво одличан практичар.

Али пок. Јова је био и одличан друг и старешина. Уживао је неподељене симпатије у крилу странке којој је припадао и доживео је част да буде више година претседник Крагујевачке општине, ца се у комуналним питањима. јако истицао. Нада све пок. Јова је био један од првих наших бораца за југословенско и свесловенско братство и бразде које је он и ту повукао вредне су да им се следује. ·

Учитељство може бити поносно што је имало у својој средини таквога човека, на кога се у погледу рада и енергије и мн, и млађи од нас, треба на сваки начин да угледају. Своме врсном сараднику „Учитељ“ кличе: Слава му!

Милић Р. Мајсторовић