Učitelj

Стјепан Басаричек 319

овда кад се лакомислено, без нарочите потребе, њиме разбацујемо и пред другима испрсујемо, јер га тиме довољно не дијенимо И пОКаУЦ НО, да не познајемо његову вриједност, за себе сама и за свој рад, а тиме показујемо такођер да не знамо његову вриједност ни за оне за које радимо и који од нас очекују помоћ у своме животу и раду. Човјеково увјерење, било оно културно или социјално, треба да буде његова светиња, и он треба да се према њему влада као према светињи. Оно треба да буде наша снага, а не наша слабоћа, оно треба да нас јача и одржава у животној борби, а не да нас обара. Право увјерење треба да води до успјеха и побједе, а не до неуспјеха и пораза.

Једнако је тако опсежан његов рад и у учитељским организацијама. Са Иваном Филиповићем, Мијатом Стојановићем, Скендером Фапковићем, Људевитом Моцем, Томиславом Ивканцем и још неким напредним учитељима онога времена основао је Хрв. педагошко — књижевни збор | у Загребу. Од почетка тога Удружења па до своје смрти био је члан његове управе, а вршио је дужности тајника, о тејелеика и претсједника. Био је 23 године уредник Зборова педагошког листа Напредак што га је Збор преузео од Скендера Фапковића, посљедњег приватног власника тога листа. Уређивао је много година Зборову Књижницу за учитеље у којој је издано преко 200 дјела из подручја теоријске и практичне педагогије, а уређивао је и Педагогијску енциклопедију за све вријеме њезина излажења.

Напредак је од 1859 до 1908 године излазио као лист у ком су расправљана поред педагошких и питања школске организације као и сталешка питања. 1908 провео је Басаричек, као тадашњи његов уредник, у излажењу и уређивању листа знатне промјене. Напредак излази отада сваки мјесец као педагошка ревија раздијељена у пет одјељака, за теоријску педагогију, за практичну педагогију, књижевну смотру, обзор по педагошком свијету, а завршавао је рубриком Мањи чланци и биљешке. Сваки је одељак имао свога уредника, а главни уредник био је Басаричек. За питања школске организације и сталешке политике почео је

Збор. те године издавати лист Хрв. учитељски дом који је имао посебнога уредника.

Као уредник Напретка написао је. у њему мношто чланака, а нарочито је настојао том да у њему буду приказана педагошка настојања свију културних народа, а у првоме реду словјенских. То је било потребно и због тога да се педагошка књига у овим странама не развија једнострано под немачким утјецајем који је био најјачи. Особиту је пажњу приклањао језику листа, па је за вријеме његове редакције лист и с те стране знатно напредовао. Зато је радо у листу приопћивао и чланке у којима се радило 0 чистоћи народнога књижевног језика. Тако је за вријеме његове редакције приопћена у Напретку серија биљежака о правилну књижевном језику од младога и даровитог учитеља Милана Мејновића под натписом „Пабирци с језичнога поља“ и од Милоша Боројевића „Ријечи којих нема у Вукову и Броз — Ивековићеву Рјечнику“. То спомињем да се види колико се трудио да