Učitelj

322 Свет. О. Аврамовић

расположен, знао рећи: е, хајдмо на дјело од кога живимо! И почео би да ради.

Њега је заиста рад држао у животу, јер је у крви својој имао оне снаге из које се развија смисао за одмерен, промишљен и истрајан рад. У младости био је болешљив и слаб, а ипак је доживео седамдесету годину. Премда је свршио само некадашњу двогодишњу учитељску школу, ипак је по своме раду стао о бок људима највише образованости. Баштињени смисао за рад одржао га је на животу, а тај га је смисао и подигао у прве редове наших јавних раденика.

КРОЗ ЖИВОТ И КЊИГЕ

Национално и социјално

— Од Свет. О. Аврамовића —

ГА

Национал-социјализам у Немачкој — центар пажње целога света — појава је од нарочитог интереса за нашу тезу. Може се о национал-социјализму мислити и говорити шта се хоће, али он је — ако ништа друго -— еклатантна потврда да се „национално“ и „социјално“ не искључују већ чине једну складну и хармоничну синтезу и целину. Та синтеза спаја и слаже оба појма. „Социјално“ по теорији марксизма (по оном строго материјалистичком гледању да је „социјално“ увек у плану „економском ), не мири се са „националним“, већ га искључује тврдећи да је „национално“ израз нетрпељивости и расног егоизма. Даље, да је социјална правда, једнакост и истина могућа само у „социјалном“. По оваквом схватању „социјалног“, сасвим је разумљива појава „интернационалног“ као негације „националног“. Међутим за нас је „интернационално“ психо-етичка фикција и немогућност. Унификација — ма у ком облику — немогућа је у људском роду као ин у животињском. Нације су за нас исто што и врсте у животињском и биљном свету.

Национал-социјализму замера се да је искључив и некомпромисан, нарочито у погледу расне чистоте; да је баш теорија расизма немогућа, нетачна и фиктивна; да је нетолерантна до крајних граница и да себи — својој теорији — потчињава све манифестације духа, материје итд. Неспоразум долази, свакако, отуда што су људи теоријом марксизма тако рећи опчињени, и у заблуди да су појмови, о којима је реч, противуречни и ограничени у сваком погледу. Међутим ствари стоје друкчије. Национал-социјализам је појава која тврди противно тј. да су појмови „национално“ и „социјално“ идентични не само у етичком већи у економском смислу. „Национално“ није квалитет само биолошко-расни већ и привредно-економски. Нације се данас буде и боре не само за своје етничко ослобођење, аутономију и чистоту

паре

Неј