Učitelj

Јавна и породична заштита деце у претшколско доба 279

смртност је мала. И деца се ту развијају природно и навикавају се на свакодневни живот и на околину у којој ће доцније живети и радити. А поред тога, колоније су се показале и као добри расадници дечје хигијене на селу. Дечја здравствена станица не делује у колонији васпитно само на хранитељице колонијске деце, него уједно и на шире слојеве сеоског становништва, без обзира на његово имовно стање.

У првом почетку изгледало је да нећемо лако наћи подесних села и добрих хранитељица. У пракси се, међутим, показало да има и код нас довољно способних насеља да приме колоније и да је народ приступачан васпитању и на томе пољу.

Има, међутим, других, сталних тешкоћа.

Нема довољно средстава да се број колонија повећа. Нема ни средстава да би се у постојећим колонијама сместио толики број потребите деце колико би оне могле да приме. Наше општине, на жалост, не знају још довољно за тај облик збрињавања деце. А сем тога, оне не уносе у своје буџете потребне суме да би за своје сиромашне дечје чланове који немају родитељског крова плаћале неопходно издржавање. Ни приватна иницијатива није још прихватила тај начин доброг и јефтиног збрињавања деце, Имамо удружења за подизање и издржавање дечјих домова и обданишта, али немамо још ни једно удружење, чији би главни задатак био, да смешта и издржава децу у породицама, концентрисано и под стручним надзором.

Једна даља тешкоћа је у томе, што се не може увек лако наћи довољно стручно школован и искусан персонал за колонију, који би, сем тога, уносио и пуно воље у свој рад. Често, такође, нисмо довољно независни у бирању таквог персонала.

И, коначно, саме мајке које су без породичног огњишта те се морају одвојити од своје деце стварају непотребне тешкоће. Уместо да повере децу колонији, оне их смештају код жена које су саме изабрале. А њихов је избор већином рђав, па та деца страдају у великом броју.

Надајмо се да ће наш народ у будућности и облику дечје заштите о коме је овде говор, тј. концентрисаном и контролисаном смештању деце у туђе породице, посветити више пажње. Са истим средствима, у дечјој колонији може се збринути знатно већи број деце, него у дечјем дому. И може се збринути боље и природније. Добра породична заштита одојчади пред крај прве године живота и претшколске деце, по својим резултатима, још увек надмашује заводску заштиту; а поготову код нас, где је тек мали број завода био у стању и показао вољу да усвоји стручно опробане методе уређења и вођења колективне, тј. заводске заштите деце.

Надајмо се да ће наш народ, са својом врховном званичном организацијом — државом, са својим самоуправама и својим приватним удружењима, у будућности брже напредовати на свима пољимг разгранате дечје заштите, но што је до сада напредовао.

Будући историчари нашег народа, када буду писали историју нашег доба, неће писати само о мудрости наших државника и