Učitelj
Ра па
Множење десетних разломака са 10, 100 п 1000 345
Ђаци: (Досећају се, јер већ имају опћи појам заменице, ла појам личних, посвојних, показних, упитних и односних заменица). То су заменице. — Неодређене заменице.
(Пишемо натпис.)
Учитељ: Сада ћу ја неке од тих неодређених заменица написати засебно.
Налписујем и наглашавам: неко, нешто, итд.
Ђан: Ту се чују односне заменице.
(Будући да свима није јасно, цедуљицом покривам прву половину нејко, нејшто, итд,
Ђаци: То су као односне заменице, само се још дода: не, ни, итд.
Учитељ: Сада ћете видети шта се може још додати. Како каже у оној народној песми — „Јетрвицег“... „Свако види и свако се диви“, итд. Даље их потсећам на, текст из једног штива: „Нечија рука потресаше кључаницом“.....
Да лакше запамте, изводимо овај систем:
Учитељ: Набројте односне заменице!
Да видимо које неодређене заменице можемо начинити од односне 88менице — ко! (итд.: од односне заменице што... који... итд.)
неко – нешто (а) некоји (неки) нечији нико нишпо (а) никоји (ники) ничији ико ишто (а) икоји (ико) ичији свако – свашто (а) свакоји (сваки) свачији
Заменички придеви:
некакав никакав икакав свакакав
Које још неодређене заменице нису још обравложене примерима, сад их образложим. Деца сама нађу примере.
Учитељ: Какове смо речи данас научилиг
Множење десетних разломака са 10, 190 и 1000
Предавање “у ТУ разреду — ОА Милорада Џудовића —
Пошто се добро утврди множење десетнот разломка са целим бројем и обратно, множење десетног разломка са десетним разломком и када се наставник увери да су ђаци потпуно схватили важност места и њихову вредност комотно и са поуздањем може прећи на множење десетног разломка са 10, 100 н 1000. Без ове утврђене чињенице не би се требало даље прелазити јер се
уноси забуна и градиво би се морало механички савлађивати. Полазећи са овога становишта наставио сам рад.
="
Спремите свеске за рачун! Ти, Милутине, изађи на таблу. ПЏиши. И ви дрити пишите: Један човек имао је да прода 9,5 кгр. кукуруза. Кгр. кукуруза стаје 0,65 дин. Колико ће за све добити пара% Џонови задатак, Стојане! Добро, радите.
— Ва 95 ктр. кукуруда добиће 6,175 дин., одговара Милутин.
— Јеси ли сигуран да је толико добног
— Јесам, господине!
— Објасни нам и рачунским путем покажи.
— То ћу израчунати овако. Казали сте да килограм кукуруза стаје 0,65
динара или 65 пара. Кад има света 9,5 кгр. — или девет и по килограма, онда, ће цела количина стајати девет и по пута по шесет пет,